У Рожајама је, у четвртак 30. jануара 2020. у огранизaцији Епархије будимљанско-никшићке и ЦО Рожаје, одржана Светосавска академија.

Сабрању у славу Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, одржаном у Дому културе, присуствовало је бројно свештенство и монаштво Епархије, вјерни народ овог краја са којима и предсједник Општине Рожаје Рахман Хусовић. Гости светосавске свечаности били су: Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије, амбасадор Србије у Црној Гори Владимир Божовић, предсједници Општине и СО Беране Драгослав Шћекић и Новица Обрадовић.

Празник Светог Саве честитао је амбасадор Србије у Црној Гори Владимир Божовић, преносећи поздраве и подршку предсједника Србије и свих њених грађана.

„Свети Сава није само школска, већ је то велика српска и црквена слава, то је наш пут и правац. Свети Сава нас учи какви треба да будемо једни према другима, какви треба да будемо према браћи својој који нису наше вере. Учи нас како да се опходимо према Цркви, држави, породици и што је најважније према самима себи. Учи нас на који начин да сачувамо своју душу, образ, српско име и понос“.

„Уз честитку нашој светој Српској православној Цркви, њеним Епархијама у Црној Гори, Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој, а на позив Преосвећеног Епископа Јоаникија сам и присутан овдје, желим, да захвалим њему, свештенству Епархије и вама, верном народу у овом дивном граду у коме живите и дијелите муку, вољу и невољу са својим комшијама, са својом браћом који су друге вере, али са осећањем одговорности за оно што је речено: брат је мио, које вере био“, рекао је амбасадор Србије у Црној Гори.

Божовић је указао да су Срби Светосавци и Србија, кроз историју, баштинили ту врсту суживота, братских односа, гостопримства кроз које су дијелили са путником намјерником и гостом све што су имали.

„Са поносом и чашћу сам прихватио позив Његовог Преосвештенства Владике Јоаникија, који због обавеза у светом Синоду око важних питања за нашу Цркву и за наш народ, није могао вечерас да буде са нама. Посебна ми је част што је са нама Његово Преосвештенство Владика рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије кога, нарочито, поздрављам, а кроз њега сво свештенство и монаштво мученичке Епархије Косова и Метохије. Они су, ових дана, уз сву своју муку и тешкоће са којима се суочавају, показали да имају љубави у срцима својим и послали поруку мира, љубави, заједништва са својим народом у Црној Гори. Велико Вам хвала, Владико, на томе“, рекао је Божовић.    

Сабрање је благословио и одржао Светосавску бесједу Преосвећени Епископ Теодосије. По његовим ријечима, ових дана, славимо најбољег и најсветијег међу нама, Светог Саву, првог Архиепископа српског, нашег пастира и учитеља.

„Он није био обичан учитељ у роду своме. Био је велики учитељ и бесмртни Светитељ рода свога. Он је свима нама био попут апостола, јер је веровао у проповеди светог Јеванђеља. Јеванђељем и Духом Светим он је просвећивао народ свој. Живео је по речи Божјој и испунио је у свом животу заповести Христове. У себе је уселио Господа Христа, у своју душу, тако да је попут апостола Павла, могао за себе да каже: А живим више не ја, него у мени живи Христос“, бесједио је Владика Теодосије.

Испуњен светим врлинама, вјером, љубављу, надом, милосрђем, постом, молитвом, смирењем, тиме је Свети Сава, истакао је Владика, себе отворио за Господа и Господ је обитавао у срцу његовом.

„Будући Светитељ, он је постао истински просветитељ у роду своме, јер је он први усвојио Христову науку, просветио њом себе, своје мисли, осјећања, срце, ум, вољу и душу. Зато сви свети из српског рода истичу Светог Саву за свог истинског просветитеља. У тропару његовом каже се да је он наставник и учитељ пута који води у живот вечни. Подигао је Свети Сава све нас од земље до неба, непролазно и вечно претпоставио је свом народу у односу на земаљско и пролазно, светим Јеванђељем Христовим припремио је свој, Богом изабрани народ за Царство Господње, за Царство Христово“, навео је Преосвећени Епископ Теодосије.

Свети Сава је нас, додао је он, уписао у заједницу небеских народа, приправних за Царство Христово.

„Њиме смо постали вечни житељи неба. Руковођен Јеванђељем и Светим Савом, Свети кнез Лазар је своју душу и сваку богобојажљиву српску душу и земљу определио за Царство небеско. Свети кнез, као многи јунаци на Косову и после Косова, чували су завет Светог Саве, добро знајући да је земаљско за малена царство, а Небеско увек и довека“, казао је Владика рашко-призренски, напоменувши да је Свети Сава својом молитвом преобразио многе душе.

„Он је себе и свој народ заветовао Христу и као што је јеврејски народ, преко својих отаца и патријараха Аврама, Исака и Јакова, постао Божји изабрани, старозаветни народ, с правом можемо и за српски народ да кажемо да је преко Светог Саве и славних Немањића и свих потоњих светих у нашем роду, постао изабрани новозаветни народ Божји. О томе нам говоре сва дела и плодови тих дела, како Светог Саве и његовог оца, Светог Симеона, тако и дела владара, архиепископа, патријараха српских, како у Србији, тако и у славној Црној Гори, попут Петровића, Црнојевића и многих других“, нагласио је Владика.

Свети Сава је, констатовао је Његово Преосвештенство, наш велики и славни Чудотворац:

„Како је за време свог живота чинио безбројна чуда, тако је наставио да чудотвори преко својих наследника све до данас. Свети великомученик краљ Стефан Дечански, Јоаникије Девички, Петар Коришки, Василије Острошки, Петар Цетињски и многи други пастири, испосници, подвижници и мученици у нашем роду, угледали су се на живот Светог Саве и продужавали су његово славно дело“.
Да није било њега, сматра Владика Теодосије, не би било ни њих, ни светих дела њихових, ничега славног и великог што чини нас и нашу историју.

„Нема ниједног истинског добра у историји српског рода, а да не потиче од Светог Саве и потоњих светих у роду нашем. Наше свето задужбинарство утемељено је у Светом Сави и његовом оцу, Светом Симеону. Тако су настале наше славне и свете задужбине и манастири: Студеница, Хиландар, Жича, Пећка патријаршија, Сопоћани, Грачаница, Дечани, Ђурђеви Ступови, Морача, Острог, Цетињски манастир и многи други.“

„Наши свети владари и пастири нису себично присвајали богатство и себи градили вечне дворе на земљи, већ су мислили на душу своју и свог народа и градили су светиње Богу и свом роду. Зато су наше светиње за нас толико важне и битне, како оне на Косову и Метохији, тако и ове у Црној Гори. Ми чувамо и не дамо наше светиње, јер оне чувају нашу душу и не дају је напријетељима нашим“, истакао је Епископ Теодосије, наводећи да се, у наше вријеме, сила Божја у немоћи пројављује, како на Косову и Метохији, тако и у Црној Гори.

„Суочени смо са опасношћу да нам безбожници и непријатељи отимају и уништавају оно што је код нас најсветије. На Косову и Метохији протерали су нам народ и многе цркве и манастире су спалили. Међу њима и нашу Призренску богословију која, ако  Бог да, догодине слави 150 година постојања. Бог нам је даровао силе и снаге да уништено обновимо и обесвећено освештамо и тиме покажемо да смо Црква Божја, којој ни врата пакла неће моћи да науде. Показало се пред свима да је живот јачи од смрти, да је правда јача од неправде, да Божје дело Светог Саве, Стефана Дечанског и свих светих је непролазно и да је то наш залог Богу и нашем роду у векове“, закључио је Преосвећени Епископ Теодосије.

На тај начин, констатовао је он, наши непријатељи су посрамљени, а Божје дјело се прославља и прослављаће се док је нас који живимо и служимо у нашим светињама.

„Тако је и данас, овде, у Црној Гори. Безбожници су устали да отму светињу Цркви Христовој и онима којима су вековила припадале. Они, негирајући дело Светог Саве, Петра Цетињског и Василија Острошког, негирајући славну историју црногорску, дрзнули су се да присвоје што припада Богу, Цркви Његовој и Светом Сави. Они су заратили против Бога и Светог Саве, зато је њима на видику пропаст и пораз. Сви у историји, који су се дигли против Бога, светиња и Светог Саве, пре или после, доживели су пад и пропаст. Тешко ономе на кога падне рука Светог Саве, шта ће остати од њега и његовог потомства“, поучавао је Владика Теодосије.
У програму свечане академије учествовали су: ученици Призренске богословије, КУД „Лим“ из Берана, Србски православни појци из Београда,  Андреа Булатовић, солисткиња и рецитатор Матија Ђукић.