Skip to main content

Књига „Односи Србије и Црне Горе 1851-1860“ представљена у Никшићу

Епархија будимљанско-никшићка
27.01.2019.
Вијести

У Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“, у Никшићу, у организацији Матице српске друштва чланова у Црној Гори, у уторак 22. јануара 2018, одржана је промоција књиге „Односи Србије и Црне Горе 1851-1860.“ историчарке Катарине Тодоровић.

Књига „Односи Србије и Црне Горе 1851-1860“ представљена у Никшићу

О књизи су говорили: проф. Миомир Бели Ковачевић, др Жарко Лековић, др Васиљ Јововић, Катарина Тодоровић, док се у име организатора обратио мр Милорад Дурутовић.

Катарина Тодоровић је рођена 1992. године у Никшићу. Основну школу завршила је у родном граду, а Пету београдску гимназију и студије историје на Филозофском факултету у Београду. Мастер студије историје, на матичном факултету, завршила је 2017. године. Предмет интересовања су јој теме из историје српског народа у 19. и почетком 20. вијека. Члан је међународног Удружења православних научника, са центром у Вороњежу, у Русији. Промовисано дјело је њена прва објављена књига.

Књига „Односи Србије и Црне Горе 1851−1860“ објављена је у издању Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Штампана је као једанаеста по реду у оквиру Одјељења за историјске науке. Односима Србије и Црне Горе у периоду од 1851. до 1860, по мишљењу др Данка Леовца, није посвећена већа пажња у досадашњој историографији, а сам значај посматраног периода захтијева његову обраду у једној посебној студији. У томе лежи највећи значај овог рада. Ауторка је покушала да односе Србије и Црне Горе, у посматраном периоду, сагледа из више углова и повеже их у једну целину. На тај начин смо добили слику не само политичких односа, већ и приказ културних веза, али и веома важних миграционих кретања.

Књига Катарине Тодоровић, сматра др Милош Јагодић, базирана је на релевантној литератури и архивској грађи црногорске и србијанске провинијенције. Посебно је значајно што је користила, у науци недовољно познату, а изузетно важну збирку Драгослава Страњковића, похрањену у Архиву Србије.