На празник Светог Игњатија Богоносца, Светог Јована Кронштатског и Светог Данила Другог, архиепископа Српског, у сриједу 2. јануара 2019, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију, у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу.

Епископу је саслуживало свештенство и монаштво архијерејског намјесништва бјеполољског.

У бесједи којом се обратио сабраном вјерном народу Владика је казао да са данашим празником почињу непосредне припреме за Божић. Недјељу пред Божић народ зове Бадњом недјељом, а, управо, од Светог Игњатија Богоносца у Цркви се пјевају пјесме, посвећене Божићу.

„Већ славимо, то је Претпразништво које је пуно радости, јер се празнику Рођења Христовог унапријед радујемо, као што и настављамо да славимо, послије дана Рођења Христовог, све до Нове године. Овај празник обиљежавамо врло свечано, јер је то празник обновљења наше природе и темељ свих црквених празника“, рекао је Његово Преосвештенство.

Он је додао да је Господ Исус Христос, оваплотивши се од Пресвете Дјеве Богородице и дошавши у овај свијет као Емануил, Са нама Бог како значи ријеч Емануил, донио нам обновљење душе и тијела, обновљење нашег заједништва у Њему.

Данас Црква, по Владикиним ријечима, молитвено прославља оног Божјег светитеља за којег постоји предање да га је, када је био дијете, загрлио Господ Исус Христос и показао га својим ученицима, уз ријечи да треба да буду као дијете.

„Док се не вратите и не будете као дјеца нећете видјети Царство Божје. Таквих је Царство Божје. Овим је Господ указао свима нама да треба да будемо незлобиви, безазлени, простодушни, једноставни, као дјеца, а не да умом будемо дјеца. Са том чистотом душе, срца и мисли, осјећања да будемо дјеца. Оне цјеловите, цјеломудрене личности сачувају дјетињу чистоту, незлобивост, отвореност душе и срца цијелог живота“.

„Свети Игњатије Богоносац био је епископ у Антиохији, данашњој Сирији, гдје је страдање Свете апостолске Цркве, велико, кроз сва времена, нарочито у овом нашем времену, прогон хришћана, не од муслимана који су прави Сиријци, него од оних који су се васпитавали на Западу и постали њихов инструмент, па долазе као муџехидини и фанатици. Разарају државе, народе и културе“, поучавао је Епископ Јоаникије, појашњавајући да се, на такав начин, свијет компликује и праве проблеми, а познато је коме ти проблеми одговарају.

Свети Игњатије Богоносац је, дакле, тамо ухапшен као хришћански Епископ, поведен у Рим, окован, да му се суди, јер је у то вријеме владало незнабоштво. Тада је написао седам својих посланица.

„Чувене су његове ријечи упућене хришћанима у Риму, који су покушавали да га спасу, пошто ништа није био крив. Могао је да добије да буде ослобођен или да продужи дане свог живота, али, он их је молио да то не чине: Тек сад, када сам почео да страдам за Христа, осјећам да живим и да сам слободан, јер сам слободан од овог свијета и душа моја жели да се сједини са Христом Распетим и Васкрслим“.

„Са таквом вјером и таквом неустрашивошћу ишао је Свети Игњатије Богоносац на страдање и бачен пред лавове, али је име Божје посвједочио и праву, истиниту вјеру“, нагласио је Владика будимљанско-никшићки.

Своју вјеру свједочио је и српски Светитељ Свети Данило, прво Епископ хумски, који је столовао управо у светињи Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, у вријеме краља Милутина, а касније и за вријеме Светог Стефана Дечанског.

„То је онај Епископ који је одбранио Хиландар од католика пљачкаша, који је помагао краљу Милутину да подиже и украшава манастир Бањску, велику светињу која је много страдала кроз историју, као и ова светиња, овдје. То је онај Светитељ у чије вријеме смо достигли највећи степен наше културе. Један од најумнијих, најобразованијих и најписменијих послије Светог Саве. Можемо слободно рећи да се изједначио, у много чему, са Светим Савом“, казао је Епископ Јоаникије, поручујући да је част служити у светињи коју је он обнављао.
„Ове фреске су настале у његово вријеме и једна од три цркве у Пећкој Патријаршији, које су, заправо, спојене у једну, настала је и осликана у његово вријеме. Велики градитељ, велики ктитор, велики књижевник. Тада смо били народ пуног свог достојанства, признати као народ у Европи, угледна држава. И тада је било тешкоћа и проблема, али смо напредовали“.

„Надамо се да и данас, иако трпимо многа искушења, напредујемо, освешћујемо и то је веома важно, јер народ који има свијест о својим корјенима, својој вјери, традицији, језику, култури, светињама, тај народ не може да пропадне. Пропада једино кад дозвољава да му се брише његова историја, вјера, традиција, култура, кад се све то потискује. Видимо да тога има, али, дужни смо да се бранимо“, закључио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Владика је, по одслуженој Литургији, са свештенством и свештеномонаштвом освештао просторије Народне кухиње у Бијелом Пољу, која ће функционисати при Црквеној општини бјелопољској.