Јеромонах Рафаило (Бољевић), игуман манастира Подмаине, гостовао је у недељу 14. априла 2024. године у Парохијском дому у Никшићу у оквиру „Разговора о вјери“, које током трајања Великог и Часног Васкршњег поста организује братство Саборног храма Светог Василија Острошког.

„Овај скуп, чини ми се, не треба благосиљати, него у њему искати благослов, јер ова наша сабрања Бога чине присутним и сасвим је природно да од Њега и иштемо благослов јер је ту, заиста, међу нама“, рекао је о. Рафаило у уводној ријечи, поздрављајући бројну публику која је испунила салу Парохијског дома.

Додао је да је то јако лијепо примјетити јер сви овдје сабрани као личности кад су сабрани на овај начин, у духу и истини, могу себе да сагледају из црквене перспективе и да осјете да су, по ријечима јеромонаха Рафаила, дјеца Божја, народ Божји, удови Његовог тајанственог Тијела, Цркве.

„То је, браћо и сестре, велико. Човјек осјети да је не само онај који вјерује у Бога, неће то бити довољно, можда на почетку, али оваква сабрања потврђују да та наша вјера, захваљујући томе што је вјерујемо у Цркви, у Светим Тајнама, у Литургији, што се Богом хранимо и појимо и све нас то чини Његовим удовима, сутјелесницима, па онда кад се Он негдје јави ево и нас са Њим, као кад глава креће за њом оду и плећа и удови. То је веома важно да примијетимо и нама више од тога не треба. Једино што можемо и друге да позовемо да, док има времена, да се за вјечност спрема, да дођу и да заједно са нама прослављају пречасно и величанствено име Његово Оца и Сина и Светог Духа Тројицу једносуштну, животворну, благу, човјекољубиву, нераздјељиву“.

„То је баш лијепо и то се вечерас овдје врло лако да осјетити и тим духом у овом свештеном сабрању и благослов тражити и светињом се причестити. Ево једно моје скромно, братско, искрено благодарење што смо вечерас овдје сви заједно, возглављени Главом Цркве Господом нашим Исусом Христом“, казао је отац Рафаило.

Упитан да прокоментарише раније изнијет став да за српски народ нема будућности без Косова, те да Косово није земља него небо, јеромонах Рафаило је навео да тиме ништа ново није рекао и да је то његов доживљај Косова.

„Моја генерација је до Косова дошла не преко Косова, него преко Јерусалима, преко Голготе, преко гроба, па преко оне коте вазнесењске са које се и Косово боље види. Диоптрија Косова је диоптрија Цркве и у самој шифри завјета: Земаљско је замалена царство а небеско вавјек и довјека, нама је та тајна откривена. Свакако да Јерусалим као један географски појам, физичка тачка, Голгота, гроб Господњи, има своје мјесто и поштовање као што и Косово као земља. Али у Никшићу, у тајни храма, Тајна Храма, ви имате и Витлејем. Витлејем! То да се разумијемо не само симболично. У храму. То је рецимо проскомидија, то вам је витлејемска пећина, вјерујте, баш витлејемска пећина у свештеној символици храма. То су много озбиљне ствари. Исто то имамо са Голготом, са гробом, са Васкрсењем, са Вазнесењем“.

„Литургија се служи из мјеста, али наше биће, наш дух вазноси га у небеска пространства. То је косовски доживљај, то је, да кажемо, српска артикулација литургијског доживљаја“, констатовао је о. Рафаило.

Публика је оцу игуману поставила бројна питања која су се односила на брак и све израженији проблем развода, о љубави, заљубљености и спремности на жртву, о исповиједању гријеха, покајању, Исусовој молитви, о истини и нашим људским истинама, задобијању смирења, о првобитној љепоти коју смо изгубили, а којој се враћамо.

Уз о. Миодрага Тодоровића, домаћини „Разговора о вјери“ били су: архимандрит Сергије (Рекић), игуман Острошког манастира и никшићки свештеник протојереј Василије Брборић.

Следеће недеље, 21. априла, гост ће бити архимандрит Сава (Јањић), игуман манастира Високи Дечани.