На празник Светог Апостола Јакова брата господњег, у недељу 5. новембра 2023. године, Литургију у храму Светих Апостола Петра и Павла је служио јереј Александар Раковић. 

У слову поуке послије Литургије о. Александар се осврнуо на јеванђеље о Лазару и богаташу, подсјећајући на важност слушања ријечи Господње, јер њихово држање значи живот. 

„И обећава живот, а све мимо те ријечи значи да нам ослонац није Господ. И ако се не ослонимо на Господа и Његову ријеч него на себе, пошто себи не дарујемо живот не можемо га себи ни сачувати и морамо пропасти. А данашња јеванђелска ријеч коју је Апостол Лука премудро и  прелијепо записао јесте о убогом и несрећном Лазару, и још несрећнијем богаташу.”

”И није проблем што је богаташ био богат, него је проблем што је богаташ био без икаквог осјећаја за човјека поред њега. Богаство има ту злу силу, а сваки иметак је богаство, и није богат само онај који има милионе, када се упоредимо са неким ко нема ништа и ми смо богати, али и такав наш иметак има ту злу силу да нас тјера да заборавимо онога који нема. И богаташ је заборавио и није видио Лазара којег није могао заобићи да се само мало осврнуо око себе. То је ужасан призор и када би се пред нас ставио, пред наше очи, видјели би колико је страшан. А Господ то хоће, јер нас ни такав призор не може да опомене, да се смилујемо на брата. И багаташ се није смиловао ни када је предао душу аду, јер није изабрао да буде близу Бога, а ту не може бити ако заобиђемо онога брата који лежи у блату,  у гноју који му лижу пси; тако да није могао ни доћи до Бога, и није дошао до наручја Авраама, који је слика и икона свих оних који хоће са срцем да приђу Богу. И зато сви идемо у наручје Авраму, и сви који хоћемо у истини и љубави да служимо Богу смо дјеца Авраамова. И није то био богаташ, него Лазар, који није имао никаквог достојанства, отмености, али Бог његову личност зна такву каква јесте. А богаташу не знамо ни име, он нема ни личност, Бога богаташ не занима,  већ га занима Лазар. И зато је Лазар у наручју Аврамовом а овај се мучи, како би јевреји рекли - у огњу. То је огањ за оне који нису умјели да се  послуже љубављу Божјом, призвани а нису се послужили, и та љубав им се враћа као генски огањ. И он моли и преклиње из ада, навикао да тражи и да се њему даје, али му Аврам каже 'закаснио си'. И то је нама опомена, можемо окаснити, браћо и сестре. Немојмо мислити да имамо кредита до миле воље, видимо како је живот кратак, и млад човјек може да умре, видимо колико је тијело слабо и Бог нам је то оставио да би смо се смиравали кроз слабо тијело и да би смо имали очи срца да видимо ко је тај који лежи у гноју и коме пси лижу ране, јер се и ми можемо наћи у таквом стању. Свима нама је својствено Лазарево стање, мали је пут од богаташа до Лазара, и тако је Бог допуштио, тај богаташ је имао све а Лазар је био у том стању, а могло је бити и обрнуто. Све је у рукама Господњим, а у нашим врло мало, али ми уображавамо да је нешто много више, тако себе прелешћујемо. Бог је коначни судија и то видимо и по овој причи, и да ће доћи тај трен када ће нас Господ питати, 'виђе ли Лазара, отвори ли срце за Лазара', ако то нијеси онда си га џабе живио на земљи.”

”Нема шта да наслиједиш, твоје срце није спремно за набеске обитељи, ако га још овдје на земљи ниси пружао Лазару.  Страшна и тешка прича, али она нас опомиње и буди, да се сами трудимо да видимо коме ћемо се приклонити, да ли књазу, капетану, богаташу или Лазару. Боље је да дајемо него да очекујемо да се нама даје. Не очекујемо чудо, богаташ и на дну ада виче горе Авраму, ' па види пошаљи Мојсија', да они стрекну па да се покају. Ако нису чули Мојсија овако како им се даје, неће га чути ни да сада стане пред њима. Тако и ми, не не тражимо да пред нама стане ни Мојсије, ни Свети Василије, ни Свети Петар, нико не треба да стане пред нас. Имамо чудо ријечи Божје, то је ријеч пророчка и апостолска, ако нам није довољна та ријеч Господ нам друго ништа неће нудити“, бесједио је о. Александар.