У трећу недељу Васкршњег поста – Крстопоклону, 7. априла 2024. године, на празник Благовијести, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној данашњем празнику у Пољима код Мојковца.

Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Дарко Пејић, протојереји Раде Радовић, Данило Дамјановић,Александар Крговић и архиђакон Јаков (Нинковић). Литургијском сабрању присуствовао је велики број вјерника са којима и предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић.

Свештенству и сабраном вјерном народу празник Благовијести и храмовну славу, честитао је Епископ Методије, подсјетивши да од 1893. године, како пише на плочи овог светог храма, дакле 130 и више година, ова црква прославља своју славу.

„Црква своју славу увијек прославља с народом, неких година је била и без народа, зависно од времена која су овуда прохујала, и сабрасмо се да прославимо најрадоснију вијест коју је икад могло људско ухо чути у цјелокупној историји, а то је оно што шапну на уво Архангел Гаврило Пресветој дјеви Марији, рекао јој и благовијестио да се Бог смиловао не само на Њу, него и на цјелокупни род свој. Бог Који је Творац неба и земље, свега видљивог и невидљивог, цијеле васионе, свих небеских тијела од којих је једно и ова земља. И живот на њој створио, на крају и човјека као круну свог стварања, и предназначио пут да иде, како је Адам требао да иде по замисли Божјој, којим путем је требао да ходи, али, по посрнућу и губитку благодати и благослова Божјег и ступању на стазу беспућа. Мучио се људски род вјековима и, смиловавши се Бог, послао је Сина свог.”

”На данашњи дан се то десило, на данашњи дан је Дух Свети осјенио Пресвету Дјеву и на тајанствен и чудесан начин, незнан, нити ће икад бити знан не само људима, него и ангелима. Како се десило да се Бог оваплоти и роди као један од нас, да надиђе своје природу својом личношћу, али, покренут љубављу према људском роду, јер није могао да гледа како људски род и даље пропада. И као што су Свети Оци говорили: Није могао да види како ђаво ломи људски род и сурвава га у бездан непостојања и небића, и оваплотио се, узео на себе људску природу и постао један од нас и тиме, све оно што је људско, цјелокупну људску природу, јер је постао истински и прави човјек не привидно или привремено, него на све вјекове, оставши Бог а поставши човјек - постао је Богочовјек, као што га је један велики теолог из 3. вијека први тим именом назвао.”

То је, по ријечима Владике Методија, најрадоснија вијест коју  је људско ухо могло да чује, јер су вијекови пролазили без откровења праве и истините вјере, без Христове благе вијести, без Јеванђеља Његовог о спасењу рода људског, без Његове жртвене љубави и крсне жртве.

„Данас је, уједно, и Крстопоклона недеља, средиште Часног и Великог Васкршњег поста кад се сјећамо крста на коме се Христос распео за нас и ради нашег спасења. Замислите како је било тим вјековима, који нису знали за праву истину да живе, у тој тами, безнађу, ишчекујући Спаситеља, кад је нама овако који се жалимо као да нам је тешко, који знамо пуну истину, који се сабирамо на молитви Њему, осјећамо Његову близину, па изнад свега тога, причешћујемо се Њиме, Његовом истинском крвљу и тијелом Његовим, примамо Га у себе, живимо у заједници с Њим, па нам је, опет, тешко  и жалимо се и говоримо како се велика искушења и можемо ли опстати. Ништа није тешко кад је Бог с нама“, поучавао је Преосвећени Епископ.

Оцијенио је да много бринемо шта ћемо да урадимо и како да организујемо свој живот.

„Чак и ова данашња слава, многи су се људи потрудили око тога да се организује и људи дочекају, спреми славски колач, служи света Литургија и после, ако Бог да, да се мало подружимо и видимо. Али, све ако постигнемо и ако сву организацију достигнемо и до савршенства је доведемо, ако се не будемо молили Богу, џаба нам је то, остаћемо без Његовог присуства и благослова. Немојмо никад претпоставити било шта у спољашњем нашем животу ономе што нам је Христос рекао да прво тражимо, а рекао је: Иштите прво небеског Царства и силе Његове и благодати Божје, а све остало, то су Његова нелажна уста рекла, ће вам се придодати“.

„Дакле, не кажем да не треба да радимо и да се трудимо, али нам је на првом мјесту, ако се не будемо молили, никад наша заједница неће моћи стати истински на чврсте ноге и ступити на прави Христов богочовјечански пут. Сретна је ова земља и овај народ и сви ми овдје окупљени кад смо дочекали данас да предсједник Скупштине државе Црне Горе, кога сам видио, стоји међу својим народом. Кад је то било, знате ли? Нико од нас се тога не сјећа да се то кад десило, не само што стоји, какви год да смо ми људи који смо се овдје сабрали али смо дошли да паднемо и да се поклонимо Богу, а да се усправимо пред људима, и причестио се с нама и заједно је у нашој заједници, дакле, имамо некога ко, ипак, се Богу моли, а колико год да се организује ова држава и осмисли како треба да функционише, ако се не будемо молили и они који је буду водили не буду молитвени људи, не можемо среће и напретка видјети. Давно је то историја људског рода, а понајвише српског народа потврдила и доказала кроз вјекове“, сматра Преосвећени Владика, истичући: 

„Зато, сретна је ова земља, и овај народ, кренули смо и идемо и то је једна од потврда и свједочанства да није узалудан труд био наших праотаца и претходника који су овдје били у новијој историји, једног од највећих од таквих Митрополита Амфилохија и његов труд, као и Владике Јоаникија који је то наставио. Није узалудан труд кад је оволики народ овдје, кад смо се заједно окупили и на овај начин Бога прослављамо и сјећамо се најрадосније ријечи коју је икад ухо људско чуло о рађању Спаситеља људског рода и цјелокупног свијета“.

„Бог да вас благослови, Пресвета Богородица да вас утврди на овом благословеном путу којим идете, путу својих предака и благословених Светих људи из рода нашег и нека вам је, по 130. пут, срећна слава, овдје, у овом мјесту и овог светог храма“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.   

Прослављена је храмовна слава. Освештан је и преломљен славски колач који је припремио г. Родољуб Ћорић, домаћин овогодишњег славља. Дио колача преузео је  г. Жарко Пејовић, који ће бити домаћин храмовне славе наредне године.

Фото: Сара Крговић