На празник Ујсековања главе Јована Крститеља 11. септембра, у цркви Светог Јована у Сутивану код Бијелог Поља, литургију је служио протојереј Дарко Пејић.
Он је , обраћајући се пригодном бесједом, казао да свако од нас има своје мјесто и своју улогу у Христовом домостроју спасења, а да је суштиначовјековог живота, да препозна и да нађе своје мјесто и да испуни улогу и оно што му је од Господа дато.
"Ми се крштењем рађамо за ту улогу и постајемо дјеца Божија по благодати, примивши Духа Светога. Послије, међутим, кроз живот свој, живећи честито или нечисто и прљаво, ми градимо пут и испуњавамо смисао или бесмисао свога живота. Од тогашта ће бити на крају пута зависи живот човјеков или,како је живио овдје, такав ће му бити крај. Одтога како је опасно устајати против другога, говори нам и сам Христос када је рекао светом апостолу Петру: "Врати мач у корице, јер ко се ножа хвата од ножа ће и погинути“.
"Најбољи примјер је данашње Јеванђеље и житије Светога Јована Крститеља, у којем се каже како јеСоломија кћерка Иродијадина, играла голишава и разузданапред очухом својим и запалила страст у њему. Толику страстда јој је рекао: "Шта год заиштеш од мене, и до пола царства, даћу ти".И она је, наговорена од своје мајке, тражила и добила на тањиру главу Јованову.
А знате како је завршила, у Шпанији у изгнанству, кренувши да пређе преко једне ријеке, која је била прекривена ледом, прелазећи преко те ријеке лед се провалио и она је упала у воду. Ииграјући и машући ногама и рукама да се извади, борила се тако све док се нису двије санте леда саставиле и одсјекле јој главу. Скоро идентичном смрћу, само много страшнијом, јер је умрла као проклета, а Свети Јован као благословен. Он је умро вршећи службу Божију, служећи Богу у све дане живота свога. Испунивши живот свој том службом није знаоза себе и за своју вољу само је за једно– извршити вољу Божију, а она је скончала као прогнани издајица, и слуга ђавољи."
"Таква јој је и смрт на крају била страшна а и родитељи су јој исто тако страшном смрћу умрли. Страшно је кад човјек устане против Бога, и ми, браћо и сестре, градећи овај храм, смисао наш би требало да буде да се овдје окупљамо, ако Бог да и Богу и Светом Јовану молимо и препоручујемо за свој честит живот."
"Митрополит је испричао једну дивну причу за Петровдан, у којој каже: „Дијете када се рађа плаче. У ствари, оно плачезато што напушта утробу мајчину имисли да умире, јер је сав свијет прије рођења њему била мајчина утроба. И човјек када напушта овај свијет опет плаче, јер мисли да умире, зато што му је овај свијет био све. Ауствари,прелази у један већи, савршенији и бољи свијет“. Тешко је то схватити, али човјек онога тренутка када се искрено помоли, затражи од Господа Бога, он ће му помоћи на том путу и водити га тим путем. Не требамо ми браћо и сестре да трагамо и маштамо о великим истинама."
"Треба живјети живот обичан и сваког дана бити спреман. Треба недјељом и празником доћи на службу, крстити се, бити спреман помоћи ближњем. Није помоћ увијек извадитипаре из новчаника и дати, некада је помоћ када сретнете потиштеног човјека, када га примите у кућу, попијете кафу и ракију, испричате се и отклоните потиштеност са човјека. Вратисе вјера у човјека и настави да се бори и живи. Много је начина је да се помогне, а некад је довољно да човјеку од свег срца кажете "Помаже Бог", па да га то обрадује и промијени у души његовој. Ми не знамо, браћо и сестре, шта ће то промијенити човјека, али једно знамо, да треба да се трудимо добро да чинимо, јер свако добро које учинимо другоме учинили смо сто пута више себи јер је добро враћа", бесједио је отац Дарко.
