Светосавска академија, коју традиционално организују Епархија Будимљанско-никшићка и Црквена општина Беране, одржана је 25. јануара, у беранском Центру за културу.
Свечаност у славу Светог Саве, као и претходних година, била је изузетно посјећена, а веома богат програм прилагођен празничном светковању. Академију је наприје благословио Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а светосавску бесједу одржао књижевник Радомир Уљаревић.
Он је казао да је овоземаљски живот Светог Саве је једно живо јеванђеље, једна нестварна прича, препуна чудеса и подвига, какве не може замислити ни најодлучнији дух, ко може замислити такву спремност да се пође кроз историју, да се путује пречицама, да се тај транисторијски подвиг доведе до краја, а на том крају стоји једна једина непропадљива и неуништива грађевина каква је Црква светосавска, Црква чија организација не почива само на вањским правилима и канонима већ на оној светосавској истини и свјетлости таворској.
"Љубећи Христа више него и оца и матер Свети је отишао у Свету Гору. Лијеп и млад стасит принц, мушке љепоте и крупних очију, претворио се у дјечака који је узео монашки постриг, а овај пак у Светога оца који је привукао снагом свога чина и духа, свога оца, силнога Симеона, да и сам напусти царску порфиру, и дође на Свету Гору, и замонаши се. Вратио се да на гробу оца свога мири своју браћу, и остаo у Србији да организује Цркву. Подвижништво вишега реда одвело га је у Галилејску гору Тавор, на којој се пуна преображењска сила указала Петру, Јакову и Јовану. Тавор је мјесто преображења - отишао је као светитељ, а тамо је своју природу преобразио у анђеоску. Након дугог хожденија поново долази у отачаство, и опет га, као и раније, чека свита на грчкој граници, али овога пута чекају свога Архиепископа, свога Патријарха - Саву Немањића. Па ако је Стефан био Првовенчани у свијету, онда је и Сава Првовјенчани у духу".
Свети Сава је, према ријечима Уљаревића, направио црквену организацију која је трајнија од свих других дјела, од свега што су Срби у историји икада градили и стварали, и тај црквени кров је бивао кроз времена једино прибјежиште нашем народу, а тако је и данас.
"Духовна историја нашега народа пресудно је, на самом почетку, опредијељена појавом савршене, божанствене личности, каква је била личност Светога Саве, тако опсјењујућа и недостижна личност, тако савршена и непоновљива. На самом почетку, лествица је подигнута највише колико је то могуће на овом свијету, и одмах се знало да нико неће ту висину надрасти, али да ће сви моћи да се самеравају, и да се огледају, имајући вјечити узор у тој несхватљивој личности, обдареној толиким даровима, каква је била личност Светитеља. Наш праотац Свети Сава је горостас Хришћанства, Ава Јустин га пореди са Светим Јованом Крститељем. Он је духовни праотац српскога православља које с разлогом зовемо данас Светосавље, јер је Свети Сава одиста у Срба трасирао пут који је трасирао Господ Исус, и остао недостижни учитељ каснијим великим светитељима српским".
"Данас се управо њега многи одричу, и суде му без страха, јер он је благ у својој светости, јер његова љубав нема краја. А не чују како он поручује, по Јеванђелију: Не судите да вам се не суди, већ суде онима који најтврђе стоје на његовом путу. Надвисио је и умом и духом, разборитошћу и љубављу, све који су били прије њега у народу ком је припадао, и све оне који су дошли. Oн је и данас свјетилник душама да не залутају у космосу, у хаосу у којем смо, у невољи у којој смо. Он је путник који нам је оставио свој Пут, он је Пут у беспућу гдје смо бачени као бродоломници, он је спас, јер се моли за нас ево колико вијекова, јер његова молитва је услишена с обзиром на дубину нашега пада, и с обзиром на огромност нашега гријеха", рекао је, између осталог, у својој бесједи Радомир Уљаревић.
Црквени хор "Света мати Анастасија", из Берана, чијим радом руководи и диригује проф. Андријана Вучетић, осим "Тропара Светом Сави" и "Химне Светоме Сави", отпојао је још и композиције: "Светосавска песма", "На Светог Саву" (уз клавирску пратњу корепетитора проф. Наталије Дјаченко), „Девету руковет“ Стевана Стојановића Мокрањца и "Ерген дедо" Петра Љондова. Бошко Пантовић, Анђела Раонић, ученици беранске Гимназије "Панто Малишић" и Јована Лутовац, студент Правног факултета у Подгорици, извели су рецитал о Светом Сави сачињен од извода из дјела "Свети Сава" Милоша Црњанског. У програму, који су водили Јана Раичевић, ученик беранске гимназије и Немања Вукићевић, студент Правног факултета у Подгорици, учествовали су и познати народни гуслар Ђорђије Копривица и женска Изворна група "Дукат" из Берана.
Организовање и одржавање Академије, осим Општине Беране и Центра за културу Беране, помогли су: "Обућа Миња" ДОО, породица Василијевић, ЈУ СШ "Вукадин Вукадиновић", ЈП "Водовод и канализација", СУР "Фаворит", Електродистрибуција, "Рибњак" АД, "Луч-плус" АД и ДОО ШИК "Полимље".
