Академија у славу Светог Саве, Првог Архиепископа и просветитеља Српског, коју у Никшићу традиционално организују Црквена општина и Голијски сабор културе, одржана је у уторак, 29. јануара у Саборној цркви Светог Василија Острошког.

Светосавско сабрање, са ког је поручено да Свети Сава не може нестати из наше историје, нашег памћења и наше културе, јер је веома јако, веома убједљиво и дјелотворно светосавско немањићко предање у Црној Гори, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Духовну свечаност својим присуством увеличали су и: Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије, Његово Преосвештенство викарни Епископ липљански Г. Јован, јеромонах Игњатије Шестаков, сабрат Сретењског манастира у Москви, који је, поводом светосавских академија, гост Епархије будимљанско-никшићке, те амбасадор Украјине у Црној Гори г-ђа Оксана Сљусаренко и амбасадор Србије у Црној Гори г. Зоран Лутовац.
Светковини је присуствовало бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, велики број вјерног народа, као и представници јавног и културног живота Црне Горе и Републике Српске.

У поздравном слову Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки је истакао да је Свети Отац наш Сава не само српски, већ и васељенски светитељ којег славе сви словенски православни народи, цијела православна васељена. Ипак, у Црној Гори он се, према ријечима Владике Јоаникија, прославља на један посебан, специфичан и веома убједљив начин.

“Иако у нашим школама нема вјеронауке, нема учења Светог Саве, јер је он искључен из школских програма, али, Свети Сава не може бити искључен из наше историје, нашег памћења, наше културе, а нарочито је присутан и дјелотворан његов дух у нашој Светој Цркви, у нашим храмовима. Ове године, по жељи народа, по вољи наше браће, православних хришћана у Црној Гори, по вољи и жељи наше дјеце, прослављање Светог Саве се продужује и траје цијелих десет дана и хвала Богу што је то тако, а није ни чудо зато што је веома јако, веома убједљиво, веома дјелотворно светосавско немањићко предање у Црној Гори“.

“Довољно је само поменути наше највеће светиње Ђурђеве Ступове, велику немањићку светињу у којој је Свети Сава устројио Епископију будимљанску, затим задужбину кнеза Мирослава велику и славну цркву Светих апостола Петра и Павла, која је дуго времена била сједиште хумске Епископије, манастир Морачу, која блиста љепотом, духом и духовношћу Светог Саве, манастир Пиву, Цетињски љетопис, Цетињски манастир. Не смијемо, свакако, заборавити да су Петровићи његовали култ Светог Саве, треба само ишчитати Цетињски љетопис и завирити мало у нашу историју, гдје је остало забиљежено да је кнез Данило Петровић увео да се Свети Сава у Црној Гори, као и у осталим српским земљама, слави као школска слава. А краљ Никола Петровић, баш овдје у Никшићу, прије стотињак година, написао је ону лијепу химну, пјесму Светом Сави“, подсјетио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Пригодном бесједом обратио се јеромонах Игњатије, који је говорио о култу Светог Саве у руском народу кроз историју.

“Име Светог Саве први пут се помиње 1200. године у једном путоказу Добривоја Девића, који је као будући Архиепископ Новгородски те године био у Цариграду и видио Светог Саву када је он дошао код византијског цара са молбом да му да српски манастир на светој земљи. Култ и име Светог Саве ширио се потом руским црквама са преводом његових дјела а касније и као светитеља, благодарећи српским монасима који су долазили у Русију, Москву и Кијев и доносили ту велику јужнословенску културу, која је нама тада била јако потребна због притиска који је Русија трпјела од Татара. Та изворна јужнословенска култура за нас је била од великог значаја. Велики допринос томе дао је и Пахомије, онај Србин који је написао неколико житија најзначајнијих руских светитеља, попут Варлама Путинског, Сергеја Радоњешког. Он нам је, заправо, донио ту светосавску традицију житија“, рекао је отац Игњатије Шестаков.

Поштовање које Свети Сава има у руском народу, али и чврсте, нераскидиве везе два братска православна народа свједочи и биографија једног од најзнаменитијих и најмоћнијих руских царева – Јована IV, познатијег као Иван Грозни.

“Јован је рано остао без својих родитеља и његова бака – Ана Јакшић, иначе Српкиња удата за руског кнеза Глинског, имала је велики утицај на Јована. Он је још као мали читао једну дјечју књижицу, заправо је то било житије Светог Саве. Када је постао велики, моћни цар наставио је са градњом велељепног Светоархангелског сабора у Кремљу. То је једна грандиозна црква у којој су сахрањени руски владари, кнежеви и цареви из династије Рјурковича. У фрескопису овог храма, о којем је одлучивао сам цар, може се видјети свега неколико страних владара и светитеља, а први на којег наилазите на сјеверном стубу, при уласку у храм, јесте велика фреска Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог. То, свакако, потврђује колико је тадашњи цар поштовао српске светитеље“, нагласио је јеромонах Игњатије.

У чудотворну моћ ових светитеља увјерио се врло рано цар Јован, који је из захвалности за помоћ и благослов добијен од двојице српских чудотвораца, наредио да се ослика поменута фреска у Светоарханглеском сабору. Уз Светог Саву и Симеона Мироточивог на овом светом мјесту живописан је и изображен лик још једног српског светитеља – Светог мученика српског кнеза Лазара.

“Кад је постао моћни цар Јован је наредио да се напише велики “Љетописни свод“, а то је, заправо, историја читавог свијета од Адама па до његовог времена. У то дјело је било укључено и житије Светог Саве, осликано кроз више од 100 минијатура у боји, са кратким животописом. Дакле, у тој грандиозној историји читавог свијета и Русије, која представља највеће историјско и књижевно дјело средњег вијека, налазило се и житије Светог Саве, животопис династије Немањић и Косовски бој“.

“Све то свједочи да Свети Сава није само српски светитељ, него и руски и свесловенски. То свједочи духовно богатство које имамо и које морамо са љубављу да чувамо, као што га је у далекој сјеверној земљи чувала Ана Јакшић. Она је свом унуку, будућем цару Јовану IV, давала да чита житије Светитеља Саве и то је, хвала Богу, имало велики плод. И ми, по њеном примјеру, морамо исто да радимо. Можда школа и друге установе не брину о томе, али свака мајка, свака бака и сваки отац морају, као наши свети преци, попут Ане Јакшић, да чувају у својој кући житије Светог Саве и своју дјецу упућују на читање таквих дјела да би дјеца у своју душу упила то велико насљеђе које је за нас темељ постојања, гарант наше будућности и нашег спасења, и сусрета свих нас у Царству Небеском“, закључио је на крају бесједе о. Игњатије.

У умјетничком програму академије учествовали су: хорови Светог Новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, којима руководе професори Ленка Дурутовић и Ана Бојић, солисти Лука и Андрија Васиљевић, народни гуслар Славко Горановић, етно-група „Дукат“ из Берана и пјевница никшићког Саборног храма.

Свечаност у славу нашем духовном Оцу Светитељу Сави завршена је заједничким појањем Светосавске химне.