Свечана духовна академија у славу Светог Саве, првог Архиепископа српског у Беранама одржана је у петак, 25. јануара у сали Центра за културу.
Светосавско сабрање благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је честитао предстојећи празник и поздравио присутни народ, свештенство и монаштво наше Епархије, као и уважене госте, међу којима и јеромонаха Игњатија Шестакова, сабрата Сретењског манастира Руске Православне Цркве.
“Поздравља вас у навечерје празника Светог Оца нашег Саве, Првог Архиепископа Српског, драга браћо и сестре. Ми смо, још од прошле године, ушли у вријеме великих јубилеја, прослављајући стотину година од ослобођења Берана од османског ропства, чиме су слободу добиле и наше светиње које су одржале и сачувале нашу вјеру. Ове године прослављамо изузетан и значајан јубилеј – 800 година манастира Ђурђеви Ступови, који је Свети Сава са великим жупаном Првославом утемељио, утврдио. Ова светиња је кроз сва времена и протекле вјекове била бедем и лука спасења нашем народу и данас, такође, блиста у својој пуној слави, благословом Светог Оца нашег Саве који је у њој установио Епархију будимљанску“, казао је Преосвећени Владика.
Он је, подсјећајући на још један велики јубилеј, јубилеј од васељенског значаја, какав је 1700 година Миланског едикта, нагласио да су значајни датуми у црквеној свијести сматрани светим и свештеним временом нарочите милости Божије у коме треба саборно заблагодарити Господу Богу.
“Не треба, свакако, ни да заборавимо два значајна јубилеја која, такође, ове године прослављамо, а то је 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог, чији храм градимо у центру Берана. И то је веома значајан јубилеј. Светосимеоновска академија, коју сваке године приређујемо у част Светог Симеона, биће посвећена овом великом датуму. Не можемо никако да заборавимо 200 година од Његошевог рођења. Само ови јубилеји били би довољни да се споменемо наше историје, наше традиције, наше културе и наше духовности, јер се у њима сустиче и сабира много тога знаменитог из наше прошлости, а то је оно што утемељује и нашу будућност“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Светосавску бесједу одржао је отац Игњатије. Преносећи благослов Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Кирила он је говорио о великом поштовању који је Свети отац наш Сава имао, а и сада има, у руском народу, као и о чврстим и непрекинутим духовним и историјским везама два братска народа кроз вријеме.
“Свети Сава је за све нас темељ постојања, то је наша историја, наша духовност наш темељ и наша будућност. Може се, можда, неко питати како то да један Рус овако говори, али то је тако зато што ми јесмо један народ и нераздјељива је наша историја, историја и духовност српског и руског народа“, истакао је јеромонах Игњатије.
У прилог својој тврдњи отац Игњатије поменуо је књигу “Свети Сава у руском царском летопису“, која је ових дана, благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја изашла из штампе, у издању Завода за уџбенике Србије. То дјело разјашњава историју култа Светог Саве у Русији, приказујући родословно насљеђе познатог руског цара Ивана Грозног и његове родословне везе са Немањићима.
“У 16.в. Русијом је владао најјачи руски цар, кнез Јован IV (Иван Васиљевич Рјурикович), који је био познат по томе што је освојио велике предјеле, ослободио доста хришћана и срушио неке незнабожачке државе, које су се бавиле пљачком и поробљавањем хришћана. Унапредио је Русију и увећао је територијално, саградио бројне храмове и манастире, био ктитор неколико српских манастира и храмова на Светој Гори и у Србији. Све то није било случајно јер је Јованова бака била Српкиња Ана Јакшић. Рано је изгубио оца, па су бака и мајка веома утицали на њега. Читајући, као дијете једну дјечју књижицу нашао је у њој животопис Светог Саве“.
“Кад је постао цар, веома познати владар у тадашњем свијету у Европи, кога је поштовала и Њемачка, Енглеска и други у цијелом свијету, он је наредио да се напише историја света од постања до његовог времена. У то грандиозно дјело унијет је животопис Светог Саве и Немањића уопште. На стотину страна осликаних у колору, детаљно је описан живот Првог Архиепископа српског Саве Немањића и других владара преднемањићког и немањићког периода, завршно са Косовским бојем. Та књига је била умножена и сваки руски владар морао је да је има на свом двору. Али, није само то доказ наших веза. Наиме, кад је кнез Јован постао цар Русије он је наставио градњу великог Светоархангелског сабора у Кремљу, гдје су сахрањени наши владари, чланови династије Рјурикович, која је са Немањићима била повезана и брачним везама. У том храму на великом стубу постоји фреска „Српски чудотворци“ на којој су приказани Свети Сава и његов отац Симеон Мироточиви, а уз њих леже наши владари и то није случајно, већ је још један доказ да смо један народ и колико је име Светог Саве било значајно за Русе у току средњег века, па до данас“, нагласио је отац Игњатије.
У програму свечане духовне академије у Беранама учествовали су: црквени хор Свете мати Анастасије српске, професори музике Наталија Дјеченко и Драгана Поповић, пјесник Ранко Радовић, гуслар Милета Пантовић и група ученика беранских основних и средњих школа. Програм су водили Маша Лабудовић и Немања Вукићевић.
