Празник Преподобне мати Параскеве свечано је прослављен Светом Архијерејском Литургијом у цркви посвећеној овој великој подвижници и Божјој угодници у Мурину.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, у недјељу 27. октобра 2013, Свету Архијерејску Литургију у цркви, посвећеној овој светитељки у Мурину, чиме је овај храм у изградњи прославио своју храмовну славу.

Саслуживали су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке: јереј Жељан Савић, надлежни парох, јеромонах Георгије Рајаковић, настојатељ манастира Брезојевица, јерођакон Агапит Драгојевић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови, а са њима и јеромонах Игњатије Шестаков из Сретењског манастира код Москве, који је ових дана гост наше Епархије.

Током Свете Литургије освештан је и преломљен славски колач, који су поводом храмовне славе цркве Свете Петке, принијели домаћини славља, мјештани села Мурине. Сабраном народу Божјем ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ, честитајући празник Преподобне мати Параскеве Свете Петке.

“Шта вриједи човјеку да цио свијет задобије, а души својој да науди. Ово су ријечи Божје, Христове јеванђељске ријечи које су препуне мудрости Божанске и које нас опомињу да водимо рачуна о својој души и о своме спасењу, јер је душа човјекова боголика. Као умно биће човјек је боголик, боголик је и његов ум и његово осјећање и његова воља и његова стваралачка способност, али је мало оних, на жалост, у овом свијету који посвете довољну пажњу својој души. Ми хришћани смо на то позвани, а свима су нам добри примјери светитељи Божји, нарочито Преподобна и Света мајка Параскева – Света Петка, коју прославља цијела Васељена православна и сви је призивамо у помоћ. Својим испосничким животом, својим молитвама, својим покајањем, својом великом љубављу и службом непрестаном Господу, удостојила се да буде убројана, не само међу свете, него да међу светима буде истакнута, да њено име буде свечано унешено у православни календар и да се поштује као заповиједни празник“.

“Говоре да је српског поријекла, али то је најмање битно, битно је да је она светитељка Божја и да је нам је свима, кроз Цркву Божју, постала сродна, па је подједнако славе и Срби и Бугари и Грци и Румуни и Руси. Она је у свом земаљском животу до те мјере избјегавала славу људску да нико за њу скоро уопште није знао. Удаљила се са ових наших балканских подручја и земаља у јорданску пустињу и тамо провела највећи дио свог живота, подражавајући својим испосничким подвизима Светом Јовану Крститељу, настанивши се иза ријеке Јордана у пустињи, гдје се подвизавао Свети Јован Крститељ, гдје се подвизавао Свети Илија, пророк Божји. Тамо је провела највећи дио свог живота, потпуно скривена од свијета, али, Бог је за њу знао и упутио је пред крај њеног живота да се врати у свој завичај, у Епиват и тамо је скончала као последња од свих, али је послије њене блажене кончине Господ удостојио да се убрзо пројави њена светост, да се покаже њено право мјесто и прославила се много више од других и, као ријетко која од жена, достигла анђелску светост, па подједнако призивамо и Свету Петку и Светог Николаја и Светог Василија Острошког. То су велики светитељи и чудотворци у цијелој васељени“.

“Драга браћо и сестре, ви имате ту повластицу да овдје подижете свети храм, дивни, велики, величанствени за ово мјесто, Свете Петке Параскеве и на такав начин чувате памћење да је овдје и раније постојао храм Свете Петке, али још је важније што ви гледате у будућност кроз овај свети храм и што правите мјесто гдје ће те се сви моћи окупити и сабрати, гдје ће те дјецу своју крштавати, младенце вјенчавати, гдје ћете се Богу молити, окупљати се, сабирати, обједињавати Духом Светим, јер црквена окупљања, црквена сабрања нијесу таквог квалитета да буду и прођу и да се брзо забораве, него су сабрања у име Божје и на тим сабрањима, кад се сабирамо у име Божје, препорађамо се, обједињујемо, Господ нам дарује силу свог Светог Духа и благодат Своју, те се преко ових светих служби обнављамо, очи наше прочишћујемо и душе наше заблистају као богоподобне иконе“.

“Нека буде срећан празник и ова света служба да буде свима на спасење душе и на духовно укрепљење. Да вам Бог дарује снагу да у овим тешким временима останете вјерни својој Цркви и својим светињама, да вам Бог дарује снагу да ову цркву, како сте је лијепо започели да је лијепо и завршите убрзо, даће Бог, само још мало више слоге и међусобног разумијевања, на то смо призвани када цркву градимо, да међусобну љубав ширимо и да се такмичимо у добру, да подстичемо једни друге у добру, а ако је неко више учинио од нас да се томе радујемо и да се молимо Богу да и нама Бог да прилику да и ми учинимо оно што бисмо жељели да учинимо“.

“У овај данашњи празник, драга браћо и сестре, имамо велику радост, имамо благослов из свете Русије. Са нама је данас овдје наш драги пријатељ отац Игњатије, кога ви знате. Он често долази код нас и много је учинио за Српску Цркву и за српски народ, да упозна православне Русе и Руску Цркву са животом нашег народа, не само у Црној Гори, него понајвише на Косову и Метохији, у Републици Српској и свуда у нашој отаџбини“, поручио је у својој бесједи Његово Преосвештенство.

Кратким пригодним словом вјерницима се обратио и отац Игњатије Шестаков, иначе главни уредник највећег православног руског сајта Православие.ру, који је претходног дана, у суботу 26. октобра од стране Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, одликован највишим одликовањем наше Епархије - медаљом Светог великомученика Георгија Првог степена, за заслуге око организовања прославе јубилеја – Осам вјекова манастира Ђурђеви Ступови.

“Желим кратко да вас поздравим и да вам пренесем поздраве из Русије, од Руске Цркве и пожелим вам да што прије завршите овај величанствени и велелепни храм. Примјећујем да ваши свештеници и Владика пред причешће упозоравају да само они који су крштени могу приступити причешћу, што је мало чудно за нас Русе, јер код нас у цркву и долазе само крштени, тако да вам желим да што прије дође то вријеме кад ни Владика, ни свештеници неће морати то да помињу људима; да сви који нијесу крштени од ваше родбине и пријатеља, буду крштени, макар једног човјека свако од вас да доведе у Цркву својим личним примјером и љубављу. Да не спавамо, него будемо будни и бринемо о нашој родбини, нашим пријатељима који нијесу крштени, сви да будемо крштени и да сви ми заједно и Руси и Срби идемо ка Христу, путем спасења“, рекао је јеромонах Игњатије.

Након празничног богослужења уприличена је трпеза љубави. Ријечима добродошлице сабрање је, у име мјештана Мурине, поздравио Драган Катић.