Литургију у недјељу у цркви Светих Апостола Патра и Павла у Бијелом Пољу служио је јереј Александар Раковић.
У ову свету недјељу Господ нас, како је о. Александар навео у бесједи, учи причом о Царству Божјем које се пореди са свадбом , јер нема боље слике и иконе Царства Божјега него што је то свадбено весеље. И у тој причи говори да је то је као када човјек цар зове званице на свадбу, а знамо да је простор свадбе простор радости. И тај збор испуњен радошћу због Оног око кога су се окупили на свадбеном весељу је највјернија слика Царства Божјега. И ми се у овом храму окупљамо ради радости, због Оног Kоји је повод те радости“, бесједио је о. Александар појашњавајући да се у храму окупљамо ради небеске радости, која долази од Духа Светога.
Подсјетио је да Апостол отворено каже да је Царство небеско мир и радост у Духу Светом.
„И то је истина и ми јесмо овдје да би смо били судионици, причасници радости која је од Духа Светога, од Бога, због присуства Божјег и љубави. Наш народ каже 'треба умјети и знати радовати се'. Ако нас походи радост са висине небеске, од Господа Бога, треба учити држати ту радост у сасуду душе и тијела, достојно. Зато Отац ''згони онога који нема свадбено рухо''. Позван јесте али када је домаћин дошао и видио да онај који је позван ту нема свадбено рухо био је кажњен.
Тако Црква нама дарива радост која је њој дата искупљењем и васкрсењем Христовим, и та радост јесте бесплатна, она се даје као дар Божји, али не треба да заборавимо и крај ове јевађелске приче, да и ми са своје стране морамо да урадимо нешто да би смо имали и чували ту радост од Небеског Бога Оца. Да она радост, коју нуди Црква Христова и мир који нису од овог свијета и вијека, ако се косну нашег срца, неће дуго трајати ако се не потрудимо око њих, ако их не чувамо у добром и чистом срцу. Зато, истина је да нас је Бог створио да се радујемо и не једном је Христос рекао 'радујте се', и ради тога и јесмо, да се радујемо. Човјек је саздан да се радује, то му је први и главни задатак у животу, али како стећи и истинску радост сачувати? Опет остаје да се трудимо око тога, да ту радост коју не можемо сами произвести него је дар и благодат Светог Духа, да се морамо са своје стране борити да је чувамо. И ако је изгубимо да се покажемо да смо макар достојни да нам се она врати. Јер ако ту радост не будемо носили сада у срцу не знам хоће ли нас она сачекати иза врата ове смрти, овоземаљске, која све нас чека. Не знам да ли тако увијек бива, него се морамо позабавити, помучити да је стекнемо и чувамо у овом Богом даном времену“, казао је он.
Објаснио је да се радост овдје чува захваљивањем Богу за сва Његова доброчинства, дарове, за све што нам је дао. Све што је од Бога веома је добро па Му ваља за све захваљивати и говорити 'Слава ти Боже'. Тако се повраћа и чува радост Духа Светог, скрушавањем и смиривањем говорећи ' Боже, смилуј се мени грешном' и 'Милостив буди мени грешном', јер ми, и то је истина, немамо шта друго принијети осим свог гријеха, безакоња неваљалства, али онда макар да смо поштени па да кажемо и увијек изнова говоримо, 'ја ти немам ништа друго принијети осим гријега али ме Ти грешнога помилује јер Си милостив, смилуј ми се и немој ме лишти своје небеске радости, ради које сам призван из небића у биће, ради које сам призван и у овај свијет а ту радост која је потребна нама и у овом вијеку ћемо носити и у сву вјечност, ако је ње удостојимо“, бесједио је о. Александар.
