У 12. недјељу по Духовима и на празник Сабора Светих српскох просветитеља и учитеља, 15. септембра 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Николе у никшићком насељу Драгова Лука.
Саслуживало је свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа.
Након завршене свете службе Божје, Преосвећени Епископ се обратио архипастирском бесједом, подсјетивши да други пут служи Литургију у храму у Драговој Луци, молећи се Богу и милост Божју призивајући заједно са сабраним вјерницима.
„Чули смо у светом Јеванђељу које се данас читало како је неки богати младић, веома васпитан, пристојан човјек, при том и богат, како каже свето Јеванђеље, знао како да приђе Исусу и знао ко је он, па Му се и поклонио и рекао: Шта да чиним да задобијем живот вјечни? Њему Господ каже, Који је срцезналац и Онај који види најдубље тајне људске и оно што чак ми нисмо ни најмањим дијелом у себи освијестили, каже му: Држи заповијести које је Господ дао преко Мојсија. Па каже: Које од тих заповијести најзначајније? Каже: Немој убити, немој украсти, ближњега свога, поред свих ових осталих заповијести односа нашег према нашем ближњему крунише тим што каже: Љуби ближњега свог као себе самог“.
„А каже тај дивни, пристојни младић, који је при томе и богат био: Ја сам све то сачувао, сачувао од своје младости, а Господ га гледа и каже: Ако хоћеш да савршен будеш, а то је оно што тражи Отац наш небески од нас да будемо савршени као што је Он савршен, ни мање, ни више од тога, каже: Раздај све што имаш сиромасима и хајде за мном. И даље, као што знате, каже Јеванђеље, пошто је тај младић био богат, веома се ожалостио у свом срцу до тог губитка који му је предложио Господ. Није могао да се одвоји од свог имања и богатства, од свог стила и начина живота и отишао је од Исуса. Сви ми који долазимо на свету Литургију треба увијек да се преиспитамо и да се запитамо имамо ли неку рачуницу кад долазимо на свету службу. Тражимо ли нешто да истргујемо са Оним код Кога долазимо, да ти нешто принесемо, па ти онда нешто нама дај, оне намјере и жеље које имамо а које нису мале да нам се макар малим дијелом учине, а и ми ћемо за тебенешто учинити“, навео је Владика Методије.
Порука Јеванђеља које смо данас чули јесте та да смо, истакао је Епископ, призвани не на трговачки, пиљарски однос према Богу Који нам је дао све, увео нас је у постојање, извео нас је из небића и увео у биће.
„А онда кад смо отпали, као што каже молитва литургијска, кад смо отпали подигао нас је опет и не престаје све да чини док нас не узведе на небо и дарује нам Царство своје будуће. Никад нас неће спасити нешто што ћемо да чинимо само по себи, а не у име Христово. Чак и те прописе, правила и норме које су дивне и спасоносне саме по себи, али ако кроз њих, чинећи их не изграђујемо свој однос са Богом, са Христом, ми онда не идемо за Њим. Идење за Њим, оно што је Он позвао младића, јесте улазак у заједницу сас Њим, а не у неки трговачки, пиљарски однос. То је смисао и суштина онога што смо данас чули. Никад, ништа постићи и учинити нећемо по питању спасења своје душе ако не будемо радили и изгарали на изградњи односа са Богом, личног односа са Богом. Кроз чињење, између осталог, заповијести и онога што је Он рекао, тиме потврђујемо нашу љубав према Њему и све остало што урадимо, преиспитајмо се је ли у питању нека рачуница или само љубав према Њему и Њега ради то ћу да чиним Који ми је дао све, Који је све учинио и никад не одустаје да нас спаси и уведе у Царство своје небеско“.
„Најважније у нашем животу, једино што ћемо из овог свијета понијети неће то бити богатство које је имао, или које неко можда од нас у мањој или већој мјери има, иметак, на онај свијет, понијећемо наше међусобне односе, како смо њих изградили кроз однос који изграђујемо са Христом богочовјеком и Спаситељем нашим. У мјери, у којој будемо то изграђивали, у тој мјери ћемо мање лагати себе, освијестићемо своје стање и своје намјере, видјећемо како и гдје стојимо пред Богом и онда ћемо имати шансу да нешто по том питању и исправимо“, поучавао је Његово Преосвештенство, додавши:
„Бог вас благословио и тај ваш дивни двиг и покрет ка Христу и Царству небеском који сте учинили присуством на овој светој, божанској Литургији, да вас Господ укријепи и учврсти кораке ваше на путу спасења, у изграђивању односа са Богом живим, небеским, а кроз то да изграђујемо и односе са ближњим нашим јер су они нешто најдрагоцјеније у нашем животу. Све граничне ситуације у које улазимо, животне, оне нас дубље и јаче повезују једне са другима. Кад је год невољаљуди одстране интересе и неке своје циљеве и ближњи више не постаје средство, него циљ јер нам је једино он потребан и гледање лица његовог, изграђивање односа са тим који је преко пута нас и који је створен по лику Божјем“.
„То се дешава у рату, и у болницама, заробљеништвима, и у војсци кад служе војници војни рок. Ту се људи међусобно зближавају, а све ове спољашње разлике које уносе у ту заједницу отпадају као крљушт и нису примарне. Ко је каквог рода и племена, ко је каквог социјалног и економског статуса, ко какав положај заузима у друштву или како изгледа, каквог је лика или облика и памети коју носи, него изграђују односе који остају после за цијели живот и чега се људи увијек сјећају. Заједница литургијска је управо то, нико не треба да нам буде пречи, него ми једни другима који смо у небоземној заједници литургијској, славећи Бога“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
