У данима када смо богослужбено прославили начало Индикта и почетак Црквене нове године, узносећи молитве за благословено ново лето доброте Господње, пред читалачком публиком се нашао нови 392. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема четвртог по реду броја у 2023. години носи наслов: „Владика Николај и Ава Јустин - српски апостолиˮ.
Читаоце овог броја на првим страницама дочекује уреднички уводник у којем презвитер др Оливер Суботић указује на васељенски значај светих Николаја и Јустина, светитеља из рода нашега који су васцелим својим бићем сведочили радост живота у Христу. „Владика Николај Жички и Охридски: ненадмашни беседник, харизматични мисионар, свенародни владика, најплоднији писац међу српским јерарсима. Ава Јустин ћелијски: узор монашког подвига, светило догматске свести, писац Житија Светих, духовни расадник епископа филокалијског Духа. А код обојице идентичан циљ, ка којем се свим својим бићем пружају у знаку Крста - да прославе Име Божје и да, истовремено, свој народ свецело приводе к Богуˮ, истакао је у уводној речи главни и одговорни уредник.
Протопрезвитер др Никола Маројевић за рубрику „Беседаˮ пише о светлости љубави Божје. Према речима никшићког пароха речи Господње нама људима постају истинска светила на животном раскршћу. Аутор јасно указује да се у јеванђелском одељку (Мт 6, 22–33), не каже очи, него око – из разлога што се овде не мисли на телесни вид, већ на духовни. Текст оца Николе се налази у прилогу.
Како схватити загонетну епизоду о узношењу Светог пророка Илије огњеним кочијама на небо, читаоци могу да се поуче из текста који је објављен у рубрици „Богословљеˮ, а у којем се, поред осталог, истиче: „Између вазнесења Илијиног и Вазнесења Господа била је суштинска разлика. Господ се вазнео Својом сопственом силом, а Илију је подигла увис огњена кочија, под којом тумачи најчешће разумеју анђелске силеˮ.
У рубрици „Беседаˮ је објављена Илинданска беседа ђакона др Ђорђа Петровића, сабрата београдског храма Светог Александра Невског и професора Богословије Светог Саве у Београду. У свом поучном казивању ђакон Ђорђе је указао на значај пророчке службе, а у духу свештеног спомена на Светог пророка Илију, поучио је да име Илија означава – мој Бог Јахве, Бог је битујући или једино мој Бог има истински живот, те да пренесено у савремени језик, име Илија би значило: мој Бог је једини Жив.
Рубрика „Уреднички изборˮ доноси нам текст из књиге „Људи са брда и узбрдица“, професора Боривоја Јелића, који носи наслов „Мој деда Владимирˮ.
Уводни део 392. броја „Православног мисионараˮ закључен је рубриком „У дијалогу са атеизмомˮ у којој ђакон др Александар Милојков доноси други део текста о родној идеологији. Како је и сâм аутор указао, у овом чланку је желео да завири у свет науке и да погледа шта она по том питању каже – постоје ли неуробиолошке основе родне дисфорије.
Тематски или централни део новог броја, доноси ауторске текстове и остали садржај који је посвећен теми броја. Сегмент са тематским садржајем отворен је ауторским текстом катихете Бранислава Илића који читаоцима указује на значај култа и богослужбеног прослављања и величања светих Николаја и Јустина.
О чудесном архипастирском и великом мисионарском делу Светог Владике Николаја у Епархији жичкој, као и о изазовима са којима је свети Владика био суочен, пише протопрезвитер Александар Јевтић у тексту под насловом: „Свети Николај Охридски и Жички — блаженство оклеветаних Христа радиˮ.
Светог Владику Николаја је целога живота пратио тежак животни крст и веома захтевно архипастирско бреме које је без колебања и са јаком вером носио на свом архијерејском омофору. Управо на ову тему у тексту под насловом: „Свечовек и више од тогаˮ, пише презвитер Александар Чавка.
„Ни прогонства ни кућни притвор нису спречили духовне великане да још више раде на себи и на освајању унутрашњег простора своје душе и њеног односа са Богомˮ, истиче у свом ауторском тексту презвитер Дејан Трипковић, парох ваљевски.
На тему броја разговарали смо са архимандритом Методијем (Марковићем), игуманом свештене обитељи Преподобног Прохора Пчињског. Игуман Методије пише о светитељском лику Преподобног Јустина ћелијског, указујући да се у његовим делима може се видети његова бескрајна љубав према Богочовеку Христу и позив свима да Га следе, те да читаво његово дело јесте слично сведочењу Апостола Павла, o Христу Распетом и Васкрслом.
Редакција „Православног мисионараˮ је приредила још један интервју на тему броја. О дипломатским мисијама Светог Владике Николаја и уопште о његовом значају, разговарали смо са др Љупком Катаном. Наша саговорница др Љупка Катана је са највишом оценом одбранила докторску дисертацију на тему: „Политичко деловање и дипломатско мисионарство Николаја Велимировића у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Амерички Државама током Првог светског рата“. Ово је прва докторска дисертација на тему Светог Владике Николаја Охридског, Жичког и Лелићког, која ја одбрањена на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.
О завету Светог Владике Николаја пише протонамесник Слободан Алексић, парох ваљевски. У свом ауторском тексту аутор указује да је завет драговољна обавеза и да представља два заветодавца, једнога који даје и другога који прима, те да Заветодавац који се обавезује давати, јесте сам Бог, а заветодавац који се обавезује да испуни све услове примања, јесте човек.
Тематски део овог броја посебно употпуњује ауторски текст протопрезвитера-ставрофора Слободана Бобана Јокића, архијерејског намесника никшићког и главног и одговорног уредника часописа „Свевиђеˮ Епархије будимљанско-никшићке. У свом тексту под насловом: „Отац Јустин учитељ учитељаˮ, истиче да је преподобни отац Јустин ћелијски био отац који рађа ученике у свим временима. Према речима никшићког проте, Преподобни Јустин је учитељ, мислилац и стваралац чија дела и допринос превазилазе границе његовог времена, задобијајући свевремени значај за будућа поколења и њихове егзистенцијалне проблеме. Текст оца Слободана се, такође, налази у прилогу.
Наша сарадница Маријана Пилиповић сведочи о личном сусрету са Светим Владиком Николајем и Преподобним Јустином Ћелијским, казујући о чудесним тренуцима пред светим моштима два света апостола српског народа.
Свети Владика Николај је написао низ чланака о Његошу, које одмах објављује и као књигу „Религија Његошеваˮ (1911), уочи избијања балканских ратова. На који је начин српски златоуст писао о великом и знаменитом владици Његошу, пише др Ђорђе Вуковић у тексту под насловом: „Свети Николај о Ловћенском Тајновидцу Његошуˮ.
Рубрика „Света Земљаˮ доноси нам текст Јелене Јонић која пише о манастиру Светог Јована Крститеља на реци Јордан. Манастир је још у 4. веку забележен на карти у Мадаби као Свети Јован Крститељ, управо на месту где је, према јеврејском и хришћанском предању, био пут преко реке Јордан.
О Светогорском скиту Црни Вир, др Немања Јонић пише за рубрику „Света Гораˮ. Светогорски скит „Црни Вир“ је основан 1747. године донацијама Запорошких козака потомака атамана Оливера Голуба (†1628), представника старе племићке козачке породице и Григорија Остаповича Голубенка који је, након што је напустио војну службу у Кијеву, примио монашки постриг у Печерској Лаври и отишао на Свету Гору.
Мр Смиља Влаовић, наша сарадница којој је поверено вођење рубрике „Трагом старих светињаˮ пише о Манастиру Подврх и моштима Светог Харалампија. Према казивању мр Смиље Влаовић, на левој обали Лима, тзв. Никољпазару, налази се манастир, а сад црква Светог Николаја Мирликијског, изграђена последњих година 16. века. У последњој обнови, у манастирској цркви нађене су мошти Светог Харалампија, о којима пише ауторка.
На крају овог 392. броја „Православног мисионараˮ дочекује нас рубрика „Из пера првог уредника мисионараˮ у којој је објављено слово блаженопочившег епископа браничевског Хризостома (Војиновића), поводом двадесетпетогодишњице „Православног мисионара“.
* * *
ИНФОРМАЦИЈЕ О НОВОМ БРОЈУ, КАО И ЗВУЧНИ ЗАПИСИ ПРОМОЦИЈЕ ЧАСОПИСА У МЕДИЈИМА, ДОСТУПНЕ СУ НА ЗВАНИЧНОЈ ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦИ ЧАСОПИСА: https://misionar.spc.rs/misionar.php?ARHIVA=392
* * *
Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs.
Катихета Бранислав Илић,
члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
задужен за односе са медијима
