У цркви светог Николаја у Бијелом Пољу, на празник Усековење главе Јована Kрститеља Литургију је служио јереј Милосав Јовановић.
У данашњи дан, бесједио је о. Милосав, молитвено празнујемо Светог Претечу Господњем, како га је Гопод назвао, највећег од жене рођеног.
„То је највећа похвала коју је један човјек примио је од самога Господа Исуса Христа; да буде онај који ће пред њим да иде, да буде упаљена свјетиљка која ће да благовијести и проповиједа ријеч Јеванђеља, да благовијести Васкрсење - Васкрслога Господа Исуса Христа. Ми знамо да је је Свети Јован рођен од оца Захарије и мајке Јелисавете, на чудесан начин, јер они нису могли да имају дјеце. Њима се јавио Архангел Гаврило и благовијестио ту радосну вијест, да ће она родити сина и да му дати име Јован. Kада је чуо то Захарија, он је остао нијем до онога тренутка док се дијете није родило. И када су га, по рођењу сина питали како да надјене име дјетету, он је написао на једној дашчици - Јован. Питали су га: „Зашто Јован, нико у твом роду се никада није тако звао“, али то је био промисао Божји, да ће бити велики међу пророцима, како га Свети Оци називају „посљедњи Пророк, први Мученик за вјеру Христову, за Господа нашег“ - свети Јован, који је рано остао без својих родитеља. Сјетимо се како је његов отац био убијен и како је остао и без мајке. И одстастао је у пустињи, по предању Цркве њега су чували сами Анђели. Његов цијели живот био је испоснички, како је то описано у Светом Писму“, бесједио је о. Милосав.
Он је истакао да је главна улога Светог Јована Претече била да проповиједа народу о Ономе који долази послије њега, а то је Господ Исус Христос.
„Онај кога је он крстио десницом својом у ријеци Јордану, када се пројавио Тројични Бог. Иста та десница Светог Јована, која се спустила на главу Господа Исуса Христа, има посебан благослов да се чува у нашој Цркви у Црној Гори, да нас благосиља, чува и штити Свети Јован. Велики Пророк, први Мученик, онај који је проповиједао и својим животом свједочио ријеч Божју, и пострадао за ријеч Христову. Данашњи празник, Усековање његове главе свједочи да је он заиста био Мученик и онај који је живио оно што је говорио- да се приближило Царство небеско. Чули смо у данашњем Јеванђељу како је безбожни цар Ирод, син онога Ирода, како га Свети Николај у свом прологу назива „погани изрод од поганог рода дрвета“. Онај Ирод који је побио 14 хиљада Витлејемске дјеце, који је тражио и Христову главу, да погуби, његов син, имао је закониту жену, коју је отјерао и узео себи за жену Иродијаду, жену свога рођеног брата, који је био жив. То је било противно и људско и Божјем закону. О томе је говорио Свети Пророк Јован, да је то гријех. Али пошто су били толико у гријеху, Ирод и Иродијада, нијесу могли да расуђују шта је добро а шта зло, него су сву своју мржњу окренули против Светог Пророка Господњег. Али овај Ирод је знао да је овај Пророк био Свети човјек, па га није одмах погубио, него га је бацио у тамницу. Али Иродијадина зла намјера била је да га погуби због изобличења тога гријеха. У то вријеме Свети Јован је проповиједао ријеч Божју и говорио оно шта је ријеч Божја и оно што је гријех. У данашње вријеме да Свети Јован говори и свједочи шта је гријех а шта није, многи би му рекли да се бави политиком, можда би му неки рекли да је све мање Пророк а више политичар, како то умију да говоре у данашње вријеме. Али тако то бива, драга браћо и сестре, са изабраницима Божјим, са људима Божјим који свједоче ријеч Божју, и који изобличавају оно што је гријех“, бесједио је он.
Подсјећајући на прочитано зачало у Јеванђељу, о. Милосав је казао да смо чули како је на Иродовом рођендану Иродијадина кћерка Соломија играла, и како је обећао да јој да шта год заиште, па макар то било и пола његовог царства.
„ А она, поучена од своје мајке, тражила је на тањиру главу Светога Јована, Пророка Господњег. Не могавши, тако да кажемо, да се извуче од свог обећања, јер је било доста званица, он је наредио џелату да одсијеку главу Светом Јовану. Исти гријех су понијели Ирод, Иродијада, Соломија а и онај џелат, како би данас рекли, он је „само радио свој посао“. Исти гријех су имали, одсјекли су главу Светога Јована, али да буде гријех још већи, Иродијада је узела Јованову главу и језик избола иглама и бацила је у нечисто, прљаво мјесто. А видимо касније, како промислом Божјим, земља није могла да држи Светињу - главу Светога Јована, па имамо оно празновање Прво и Друго обретење Светога Јована Kрститеља. Kако тада тако и у нашим временима земља не може да трпи невину крв, проливену за ријеч Божју. На првим страницама Светог Писма, сјетимо се, како је Kаин убио вог брата Авеља, Господ му каже: “Kрв твога брата вапије к мени на Небу“, казао је о. Милосав.
Поредећи то са нашим временом, о. Милосав је подсјетио на, не тако давно, страшно проливање братске крви.
„ Сјетимо се Острошких бранитеља, Баја Станишића са 25 својих официра, који су бранили кивот Светог Василија, али у то вријеме црвена Иродијада убила је уз помоћ окупатора своју браћу, нису хтјели да се предају, и послије њиховог мученичког страдања њихова тијела су бачена низ острошке греде. Kасније, потомци те црвене аждаје, њихове кости су сахранили, тачније бацили у јавни нужник, да их тамо што више оскрнаве, исто онако како је Иродијада Јованову главу хтјела да оскрнави. Тако су и они братске кости бацили, али , благодарећи Богу и блаженопочившем Митрополиту Амфилохију те кости су извађене и похрањене на чудесном мјесту, поред Светог Мученика Станка у црквици близу Доњег манастира Острога. Ето тако је у вријеме Иродово бјеснила Иродијада, и у наше вријеме има Иродијада, и да да Бог да сваки пут када се појави ново искушење, ново страдање, да Васкрсли Господ буде тај који ће бити заступник и молитвеник, који ће нас чувати од искушења. Да нас Свети Јован и овај празник данашњи буде прије свега на поуку праве вјере, да чувамо вјеру онако како Бог заповиједа, рекао је он.
Вјеру, а не сујевјерје, упозорио је о. Милосав, којег данас поготово има у нашем народу, а то су остаци ове црвене Иродијаде о којој смо нешто мало прије говорили.
„Па можемо да чујемо свуда, и преко друштвених мрежа и у народу да се каже „ваља се, не ваља се“. То браћо и сестре није вјера. Па кажу на данашњи празник не ваља да се једе ништа што је округло, да се пије ништа што је црвено. А то је ђавоље, да не пијемо ништа што је црвено значи да не идемо на Литургију, да се не причешћујемо, то је ђавоља ствар и од тога треба да се клонимо, и да поштујемо своју вјеру, да је проповиједамо и свједочимо онако како је Јован свједочио, а то је својим животом литургијским, и да будемо носиоци Васкрслог Христа. Још једном нека би вас Господ благословио молитвама Светог Пророка који је послије Пресвете Богородице највећи и коме се прије свега обраћамо за молитвену помоћ у вијекове вјекова, Aмин“, бесједио је о. Милосав.
