Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, са свештенством и монаштвом, на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, у петак 11. септембра 2020. Свету Архијерејску Литургију у манастиру Самограду.

У литургијској проповједи сабранима, Епископ је казао да је свако наше сабрање око Престола Божје свечано и радосно, па и ово данашње сабрање, али, овај дан, нагласио је Владика, чак, и на богослужењу има једну тужну ноту.

„На овај дан, када је посјечена глава Светог Јована Крститеља, човјек је себе показао у најгорем издању што може бити на земљи. Гријех, зло и пакост овог свијета сабрали су се у овом моменту, а то није било случајно. То су људи заслужили својим нечистим животом. Онај који је имао сву моћ, власт и славу овог свијета учинио је највеће безакоње, отјерао је своју жену и узео туђу, али не само туђу, него жену брата свога. То је безбожни Ирод који је наредио да се посјече глава Светог Јована“, бесједио је Владика.

Навео је да су била два Ирода, онај који је, када се родио Христос, побио 14000 младенаца у Витлејему и околини, мислећи да је међу том дјецом Христос, да и Њега убије. Други Ирод је овај који је посјекао главу Светог Јована Крститеља.

„Приредио је свечану вечеру, а, врло често, те земаљске свечаности се изокрену у своју супротност, па умјесто свечаности славе буду сабрања срама и безакоња, као што је било и то Иродово сабрање са својим великашима. Ћерка од његове жене је играла на тој свечаности и до те мјере одушевила све око себе да јој је Ирод обећао испунити све што пожели на овом свијету, макар, и пола царства свог“, рекао је Преосвећени Епископ.

Глава Светог Јована Крститеља, додао је Владика Јоаникије, била је скупља Иродијади, безаконој жени Иродовој, него пола царства, јер је жељела да га збрише с лица земље.

„Када је ћерка питала мајку шта да тражи од Ирода она јој је казала да не тражи ништа друго, него главу Светог Јована Крститеља. То је једна страна медаље, наша земаљска, а друга је она претежнија, божанска. На то хоћемо да скренемо пажњу, да не бисмо само мислили о нашим гријесима и јадима, а што се људски гријех показао на овај дан то треба код нас да изазове покајање, јер смо сви ми људи склони гријеху. Треба зато да се кајемо“, поучавао је Његово Преосвештенство.

Указао је на ону свијетлу, божанску страну данашњег празника.

„Свети Јован Крститељ као пророк, као проповједник ријечи Божје, као Божји праведник, Претеча и Крститељ Христов, као највећи од жене рођених, као анђео у тијелу, он је, заиста, постигао анђелски живот на земљи, јер се његово биће толико испунило Духа Светог, Божје истине и правде, да је поживио овдје као анђео. Његова ријеч је имала силу да препорађа срца и мисли и да укрепљује вјеру код људи. А он је завршио, као и многи други праведници прије и после њега, али посебно се у свему истиче Свети Јован Крститељ“.

„Он је својом главом вјеру потврдио, и својом крвљу своју апостолску и пророчку ријеч запечатио. Он се, увијек, у Цркви помиње после Пресвете Богородице као први од свих, прије Светих апостола и свих других светитеља. Толико је његово име у нашој вјери важно и значајно да се, увијек, молимо Светом Јовану Крститељу, нарочито, када треба да нас изведе из кошмара наших мисли, када треба да нам дарује покајање, да ојача нашу вјеру и приближи Христу““, казао је Владика.

Истакао је да се Свети Јован Крститељ, Кум Христов, у највећој могућој мјери, уподобио Спаситељу по свом животу, а и по својој смрти.
Био је, по ријечима Преосвећеног Епископа Јоаникија, Претеча Христов по ријечи, по животу, а и по својој смрти. Његова смрт указивала је на Христову голготску смрт, на Христово распеће и Велики петак, који ће ускоро доћи.

Владика се, потом, осврнуо на значај древне светиње, манастира Самограда који се обнавља.

„Сабирамо се, сваке године, на разореним темељима ове светиње. Иако су давно разорени, и много вјекова били под земљом, они су свети и привукли су ово наше покољење својом светошћу. Овдје смо нашли стару, велику, славну светињу. Ми сада не видимо својим тјелесним очима њену славу, него видимо њено понижење, а када се отворе наше духовне очи онда видимо њену вјечну и неуништиву славу, јер светиња има своје дејство и сада, као што је имала и раније. Ово је распета светиња и зато треба да се сабирамо, и радује се ова светиња, радује се сваки камен овдје нашем доласку и овој светој служби“.

„Самоград нас много чему учи, прије свега, заједништву, да се саберемо око светиње, да се објединимо Духом Светим, да се наша срца препороде Божјом љубављу и милошћу, да нас, сваки пут, када се саберемо огрије Божја милост и правда, као што нас ово данашње сунце овако лијепо грије. Још је значајнија од зрака сунца Божја милост и Божја правда, ова света служба, причешће Светим Тајнама Христовим. Када се нахранимо Небеским хљебом да живимо од тог хљеба новим животом и када смо призвани на тај нови живот, то значи да смо призвани да ширимо божанску љубав међу браћом“, поручио је Владика Јоаникије, пожеливши да свима буде на здравље и на спасење света служба и сабирање на светим темељима код храма Светог Јована Крститеља на Самограду.

Домаћин овогодишњег славља био је Рајко Недовић заједно са о. Пантелејмоном и братијом овог манастира и другим хришћанима, који несебично притекну да помогну братству и овој светињи.

За доброчинство, исказано приликом обнове ове светиње захвалницe су уручене: Рајку Недовићу из Пријелога, Вуксану Обрадовићу из Затона, Стојану Рангелову из Ивањице, Божу Илићу из Београда.