Skip to main content

Митрополит Амфилохије: На Ћафи приједолској траје непрекидна борба између земаљског и Небеског царства

Епархија будимљанско-никшићка
29.09.2020.
Вијести

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије освештали су данас, 29. септембра, парохијски дом и служили Свету архијерејску литургију у Цркви Светих апостола Петра и Павла у величкој планини Ћафи приједолској, поводом девете годишњице од освећења овог храма.

На Ћафи приједолској траје непрекидна борба између земаљског и Небеског царства

У току Свете литургије уприличено је и саборно крштење а Високопресовећени Митрополит је у својој архипастирској бесједи казао да су се сва велика збивања и откривења Божја у историји рода људскога догађала на гори. Пророк Мојсије је на Синајској гори срео Бога и видио неопалиму купину и тиме предуказао Тајну Пресвете Богородице која је зачела и родила, а није мужа познала, као и Тајну крштења, и примио је 10 Божијих заповјести на којима се до данас темеље сва законодавства земаљска. Подсјетио је и да се Христово Преображење догодило на Таворској гори а да се и на овој гори Таворској – Ћафи приједолској – открива и јавља лице Божје.

“Откривају се Свете тајне Божије на овој гори гдје су и наша дјеца духовна примила печат дара Духа Светога и крстила се у име Оца и Сина и Духа Светога и тако испунили заповијест коју је Господ дао о својим ученицима прије 2000 година. Тај ланац Светога крштења и запечаћења Духом Светим траје кроз вјекове, догађа се, просвеђује и освећује милионе људи у свим земаљским народима.”

Владика Амфилохије је поучио сабране и новокрштене да кроз Свето крштење, Господ оне који се крштавају обасјава својом вјечном свјетлошћу, просвећује их и освећује и смртна претвара у бесмртна бића. По његовим ријечима смисао Светога крштења и миропомазања је примање Духа Светога животворнога, усељавање силе Христа васкрслога којом они који су пролазни постају бесмртни, вјечни:

“Примају квасац вјечнога, бесмртнога живота јер човјек није рођен за смрт него за бесмртност. На овој земљи постоје само двије врсте људи: они који вјерују у смрт и који јој се клањају и они који вјерују у бесмртност, вјечни, непролазни људски живот и вјечно Небеско царство Божије.”

Објаснио је да Бог није човјека створио по својој слици и прилици за смрт, него за бесмртност иако ћемо сви да прођемо кроз смрт и пролазност:

“И Господ је прошао кроз смрт и пролазност, али је прошавши кроз смрт сила Христовог васкрсења и Њега избавила из гроба и у исто вријеме и све оне који послије Њега иду за Њим и крштавају се у име Оца и Сина и Духа Светога. Они од смртних, пролазних бића постају бесмртна, непролазна бића, задобијајући вјечно достојанство”, бесједио је владика Амфилохије и додао да је човјек биће створено за вјечност и вјечно достојанство те да је то истински, прави напредак људскога бића, док је напредак на земљи, у пролазном животу, од данас до сјутра. Даље је казао да је само оно што је бесмртно, вјечно, а такав је човјек, створено за непролазни живот, за вјечно и непролазно Царство небеско.

Како је казао овдје на Ћафи, косово-метохијској, старо-рашкој и црногорској вододјелници, на гори гдје се укрштају вјекови и свјетови, траје непрекидна борба између пролазног земаљског и вјечног и непролазног Царства. Подсјетио је да се на Косову цар Лазар опредијелио и задобио Царство небеско:

“Тако да и овај наш српски православни народ ходи путем цара Лазара и на Косову и шире од Косова, широм свијета. Заједно са њим и други земаљски народи се опредјељују за бесмртно, вјечно живљење и напредак који није пролазан и ништаван, него богочовјечански. Напредак са Богом, Духом Светим, који побјеђује смрт, пролазност и улива се у бесмртност, вјечност, вјечно и непролазно људско достојанство. То је оно што се открива у тајни Цркве Божје силом Духа Светога, чиме се запечаћују они који се крштавају, примајући тај дар вјечнога и непролазнога живота”, казао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Поручио је да је то суштина људскога, хришћанскога живота и призив свим људима и земаљским народима да од пролазних и смртних постану непролазни и бесмртни, да задобију вјечно достојанство, постајући дјеца свјетлости.

Истичући да управо то спознајемо и доживљавамо на Ћафи, једној од тих великих гора, примајући Свето крштење, служећи службу Божију и примајући Тијело и Крв Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, примајући Њега као Бога љубави, Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да је жена грешница својим покајањем и љубављу према Господу задобила опроштење гријехова. Ко мало љубави има, мало му се и опрашта, а ко има велике љубави, као што је и ова грешница имала, Бог опрашта.

“Тако бива и са свима онима који примају Бога вјечнога – Бога љубави –  као мјеру свога живота и који имају ту љубав према Богу и који воле ближње своје као саме себе и и више од себе самога. Нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје, као што је Христос жртвовао себе”, поучио је Митрополит.

Нагласивши да је једини прави истински Бог онај који је постао човјек и који је човјеку подарио своје богочовјечанско достојанство, оно што је вјечно и непролазно, Архиепископ цетињски је благословио све сабране, као и оне који су овдје сахрањени, који су се жртвовали за вјечно достојанство и правду Божју, за слободу, који су у своје вријеме ослобађали ове крајеве.

“Да Бог њих упокоји, а у исто вријеме и нас усмјери тим путем, поготово данас. Ово што се догодило у Црној Гори је управо тај квасац бесмртности, вјечности, непролазности који је поново испунио душе овога народа и он је поново почео да вјерује у вјечну свјетлост”, рекао је владика.

Високопреосвећени је истакао да је дошло до новог преображаја нашега народа те да оне који су се одрекли Христа Бога и поклонили ономе што је пролазно, земаљској власти и новцу, Бог удаљује са власти у Црној Гори. Оцијенио је да је вријеме оних који су се одрекли Лазара Косовскога и Његовог опредјељење за вјечно Небеско царство, пролази и да се сви опет враћамо Косову.

“Они који су се одрекли Косова, пљунули су на кости, гробове ових мученика овдје и широм Косова до Ђаковице, који су 1912. године ратовали за Бога, за истину и правду Божију, за слободу”, казао је владика. Поручио је да оно што је Божје остаје Божје, тиме Бог показује да брине о свом народу и тиме се овај народ поново враћа самом себи, својој души, предању, својим мученицима, страдалницима, цару Лазару, Косовском завјету који извире из Новога завјета.

“Косовска гробница је Христов гроб продужен у биће нашега народа. Све је у знаку Христовог распећа и Христовог васкрсења. Нека би Господ благословио све нас и све људе, и све земаљске народе, да у свјетлости лица Божијега сагледају историју своју и своје постојање, да се примајући Тијело и Крв Господа и Бога и Спаса нашега причесте тога вјечнога и непролазнога живота”, казао је на крају литургијске проповједи Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије

Након Свете службе Божије освештан је парохијски дом и пререзан славски колач. Сабране је послије тога испред домаћина славе (братства Живаљевић) поздравио Зоран Живаљевић а кумство за идућу годину у име братства Гојковић, преузео је Светозар Гојковић.

Цркву Светих апостола Петра и Павла у Ћафи приједолској, која је подигнута за покој душа јунака који су 1912. изгинули за ослобођење овог дијела Црне Горе, а потом и Метохије, освештао је 29. септембра 2012. године Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије

Извор: Митрополија црногорско-приморска