У оквиру трибине "Свободијада", коју у Друштву црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије“ у Никшићу, организује Удружење књижевника Црне Горе, у четвртак 22. септембра 2016, одржано је, у сарадњи са Црквеном општином Никшић, вече под називом "Сачувајмо српски језик и ћирилицу“.

Уводну ријеч дала је Милица Бакрач, уредница трибине "Свободијада", која је казала да су наше одабране лингвисте, након старих, окупили и нови проблеми, који су задесили српски језик у Црној Гори. Тичу се његовог преименовања у матерњи, односно црногорски језик, те потискивања ћирилице из свједочанстава и школских дневника, који су, од почетка ове школске године, на латиничном писму, док су ученициу њима уписани по абецедном,а не више по азбучном реду.

Трибинама, које су одржане у Никшићу и претходно у Требињу,најављујесе акција "Сачувајмо српски језик и ћирилицу“, која ће се од 3. октобра спроводити у листу "Политика“ и трајаће203 дана. На страницама нашег најстаријег ћириличног дневног листа, око стотину аутора указиваће на проблеме статуса српског језика и ћирилицена свим просторима српског говорног подручја, напоменуо је др Милош Ковачевић

Он је казао да политика, у одређеном времену, може имати надмоћ над језиком и направити хаос, као што и иначе политика чиниу свакој области науке, чак и у атомској физици, али нико од атомских физичара у то не вјерује.

"Нигдје у свијету у правим наукама, а за то се данас сматрају природно-математичким, политика није улазила да се пита је ли два плус два четира, али се јако битно пита да каже да ли Његош припада српском или "црногорском“ језику. То показује да разлика, између лаицизма и науке у народима који су лаицистички настројени, а факултетски образовани, нема границу“.

"У државама чији факултети школују кадрове тако да им покажу само оно што политика жели, такви универзитети никад неће бити универзитети, нити ће људи који су те факултете завршили икад бити научници. Биће људи који имају титуле, које политика може врло лако да придобије, јер је политици свеједно да ли је у питању Чомски или Аднан Чиргић“, рекао је др Милош Ковачевић.

Српски језик и ћирилица у Црној Гори доведени су до руба понора, оцијенила је др Јелица Стојановић. По њеном мишљењу, осим појединачних ангажмана, судбина српског језика и ћирилице препуштена је стихији и насиљу, а највећи број организација, институција, које имају право и обавезу да стану у заштиту, то не чине, или чине недовољно и декларативно.

"И оно што је у формално-правном дијелу српски језик задржао ("језик у службеној употреби“; "уклопљеност“ и сабијеност у оквиру четвороименог назива наставног предмета), настоји да се смањи и уништи, прећути и игнорише, свакодневно, у пракси. Власт и њихов систем понашају се као да српски језик у Црној Гори не постоји и као да није ни постојао. Циљ је навикнути цијелу Црну Гору на друго име за језик, макар посредно, заобилазно, на тај начин што говорници српског језика (како они који признају да су његови говорници тако и они који не признају, а једнако јесу) неће имати формалну потребу и прилику да са сретну са именом српског језика да би функционисали у систему Црне Горе. И не само да неће имати формалну потребу, него неће имати ни могућност да то своје суштинско право искористе и спроведу“, казала је Стојановић, наводећи један од бројних примјера који то потврђују:

"Назив наставног предмета је Црногорски-српски, босански, хрватски, али дјеца уче из уџбеника на чијим корицама стоји "црногорски језик“, тако да и дјеца која су пописом опредијељена као говорници српског језика уче из уџбеника на којима стоји "црногорски језик“, упознавајући се са "два нова слова“ (с' и з'), као дијелом "стандарда“. Осим ако неко дијете смогне храбрости да се јави да не прихвата да учи "нова слова“ као дио књижевног српског језика, јер они нијесу дио стандарда српског језика, већ српски дијалекатски облици“.

Др Михаило Шћепановић је указао на мишљења савремених филозофа по којима народи који се одрекну своје културе, своје вјере и свог језика крећу у изумирање.

"На који начин да се одупремо злима која нас спопадају са свих страна, а да останемо стојици и не доживимо оно што доживљавају велики европски народи када им, као што смо свједоци, долазе некада колонизована популација да намири рачуне од својих колонизатора. На који начин ћемо се одупирати новим и још опаснијим покушајима, а донекле и остварењима, да нас абецедно латинички прозивају од првог основне до војничке и радничке књижице? Чини ми се да сви они народи и популација, а Срби су вазда били стојички народ, има снаге, а то нас је кроз историју и одржало, да не изгуби наду и да задржи храброст. Уз ове двије премисе, које су нам неопходне да сачувамо снагу предака, додао бих и то да никад не дозволимо никоме компромис, јер су нас компромиси кроз историју управо довели до овог данас“, оцијенио је Шћепановић и додао:

"Морамо знати да је ово је борба пред којом се не смије устукнути. Прозваћемо јавно све оне професоре који су докторирали на београдском Универзитету, који су добијали научна звања на београдском Универзитету и од београдских професора, а који су се продали за по шаке фенинга. Њих морамо прозвати, без обзира на то колико су се политички угнијездили. Њихово изгњежђивање значи да ћемо показати свим оним младим генерацијама, које се уписују на некакве катедре за такозвани непостојећи језик, да их родитељи узалуд школују, јер ће им те дипломе важити од Цетиња до Ивановија корита или од овог факултета до тунела будошког“.