Свети отац Сава први Архиепископ српски свечано је прослављен у свим црквеним општинама и манастирима Епархије будимљанско-никшићке.
На овај велики празник Цркве Православне, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру Епархије – Ђурђевим Ступовима.
Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира, са којима и јеромонах Игњатије (Шестаков), сабрат Сретењског манастира Руске Православне Цркве који је ових дана, поводом светосавских свечаности, гост Епархије будимљанско-никшићке. Вјерницима, коју су молитвено и свенародно учествовали у слављењу овог нашег великог празника, бесједио је Преосвећени владика Јоаникије који је истакао да се Свети Сава, устројитељ и утемељитељ наше Цркве, својим животом, дјелима и цијелим бићем уподобио Христу Господу, вјечном Архијереју.
“Уподобио се Господу још као светогорски монах, идући стазама Господњим, носећи крст свој, идући за Господом, испуњавајући ријеч Божију. Уподобљавао се Господу Христу постом и молитвом, повлачио се, као Господ што се повлачио у пустињу ради поста и молитве, и Свети Сава се повлачио у пустињу, у карејској и у студеничкој испосници, распињући своју вољу и свој ум да би цијело своје биће учинио сасудом благодати Светог Духа и стаништем Бога живог, да би у свој ум смјестио мудрост Божију, да би својом душом упио свјетлост и милост Божију и, заиста, је постао сасуд Пресветог и живоносног Духа. Зато га је Бог изабрао и посветио руком Васељенског Патријарха и послао српском народу да буде духовни вођа, духовни учитељ и просвјетитељ цијелом свом роду“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.
О Светом Сави се најчешће говори као књижевнику, дипломати и изузетно ученом, даровитом и способном човјеку. Али Свети Сава, нагласио је Владика Јоаникије, био је, прије свега, човјек живе вјере и Јеванђеља Божијег.
“Он нас је докрстио, јесте да смо били крштени и прије Светог Саве, али још увијек склони незнабоштву, помало колебљиви да ли се приклонити Истоку или Западу, али када је Свети Сава као Архиепископ дошао у српску земљу, земљу Немањића и почео оснивати Епископије у свом отачаству, тада смо потпуно пригрлили Јеванђеље Божије. Тада смо пригрлили православље и опредијелили се за тај Божији пут, јер нам га је Свети Сава показао, освијетлио стазе које воде у живот вјечни, зато о њему говоримо и пјевамо да нас је научио путу који води у живот вјечни, а то је јеванђељски пут“, казао је Његово Преосвештенство.
Светог Саву прослављамо свецрквено и свенародно, али је, према мишљењу Преосвећеног Епископа Г. Јоаникија, најважније да се сабирамо на молитву, јер је то суштина наше свете вјере. Томе нас је учио Свети Отац Сава.
“Тешка су ова наша времена, драга браћо и сестре, али дајте да се научимо ономе чему нас је учио Свети Сава, да се сабирамо у наше светиње, да се вјери учимо, да дјецу васпитамо у вјери, да се њихове душе уљепшавају љепотом Божјом и просвећују свјетлошћу Божјом од малена, да узрастају и постану прави људи на радост својим родитељима, својој Цркви и својој отаџбини. Једино се тако можемо избавити од ових несрећа и вратити се са наших странпутица. Томе нас је учио Свети Сава као нови апостол Христов, указујући стално на Христов пут, на јеванђељски пут, а то је пут љубави и пут жртве. Он је показао највећу љубав, а истовремено и највећу жртву за вријеме свог живота. Иако царски син, Архијереј и Архиепископ, он се одрицао свих земаљских задовољстава, повлачио се, Богу молио, врло строго постио, а послије свог живота поднио је, такође, највећу жртву – посмртно мучеништво, јер су његове Свете мошти спаљене“.
“Турци су хтјели да униште спомен Светог Саве, али његов спомен је још живљи, још дјелотворнији од тада па до данас, а тако ће то бити и у будуће. Варају се они који мисле да могу светосавске коријене да потру и да овај народ уведу у заборав, јер су ти коријени веома дубоки у нашем народу, а, рекао бих, посебно у Црној Гори. Још нијесмо пребројали на стотине топонима, који су знаменовани именом Светог Саве, још нијесмо пребројали иконе и фреске у Црној Гори, које су сликане од кад је Свети Сава прослављен као светитељ Божји па до дана данашњег, а ту су и старе немањићке светиње, међу којима је и ова, подигнуте на немањићкој баштини. Таква је Морача, такви су Ђурђеви Ступови, црква Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, манастир Вољавац, Студеница, Жича и бројни други“.
“Нека буде срећан и благословен празник, свеопшта слава нашем народу! Да не заборавимо да Светог Саву не славимо само као националног светитеља, него је он прослављен и као васељенски светитељ, убројао се међу велике и равноапостолне светитеље Цркве Христове“, закључио је на крају бесједе Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
