Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у петак 25. октобра 2013. опијело новопрестављеној слушкињи Божјој Радмили Мандић пред црквом Светих апостола Петра и Павла у старом градском гробљу у Никшићу.

Опијело су саслуживали свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке архимандрит Никифор Миловић, секретар Епархијског управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, протојереј-ставрофор Драган Крушић, јереј Миодраг Тодоровић, старјешина никшићког Саборног храма и свештеник Данило Зиројевић. У бесједи над одром слушкиње Божје Радмиле Мандић Преосвећени Епископ Јоаникије је казао да сви вјерујући живе у нади и вјери да они који су у овоземаљском животу живјели по заповијестима Божјим и који су се покајали за своје гријехе, по упокојењу одлазе у Божје наручје и настањују се у божанској свјетлости Царства небеског.

"Овим погребним пјесмама, драга браћо и сестре, узнесосмо наше топле молитве Богу за душу новопрестављене слушкиње Божје Радмиле Мандић. Ми вјерујемо да сви они који су у овом животу живјели по Божјим заповијестима, који су се покајали за своје гријехе, који су се потрудили да оснаже своју душу вјером, одлазе у Божје наручје, у Христово наручје и настањују у Божанској свјетлости Царства небеског. Надамо се да је овај данашњи свијетли дан добар знак да ће Радмила наћи бољи свијет од овог на овом свом путу."

"Врло често свети Божји људи су доживјели да је овај свијет тама у односу на онај који чека Божје праведнике и Божје слуге, а Господ Исус Христос каже да ће у дану послије Страшног суда и на Страшном суду, наравно, праведници засијати као сунце, то сунце је свјетлост Христова у којој ће праведници живјети и којом ће бити обасјани."

"Радмила поживје у овом свијету, а то је ипак један људски вијек, у ово наше вријеме, по нашем доживљају, то је кратко и мало, али надамо се да је она испунила оно за шта је Господ послао у овај свијет са великим даровима. Потрудила се да се лијепо образује, да види свијета и да сазна, умножавајући тако своје дарове које јој је Бог дао, јер је природно да човјек тежи за сазнањем, да се образује и да напредује духовно, али оно што је најдрагоцјеније, по нашем мишљењу, што је ову болест дуготрајну, тешку, за њу несавладиву носила тако мушки, тако крепко и издржљиво, кријепећи се увијек вјером. Није јој био циљ да поживи што дуже, него јој је само био циљ да оне дане које јој је још Господ даровао, да их проведе у честитости, непрестано бивајући у контакту са духовницима манастира Острога, молећи се Богу, причешћујући се Светим тајнама Христовим, живећи, заиста, црквеним, духовним животом, одуховећи се, трпећи болест и припремајући се за овај дан, за овај час и за овај растанак."

"Она се са нама растаје и оставља овај свијет, али се спремила за велики сусрет и за велико наслеђе које је, надамо се у Бога, чека у наручју Господњем, јер, заиста, је завршила свој живот као Божји праведник, носећи свој крст, не ропћући, спремна, очишћена кроз страдање, као што се злато у огњу очишћује и просвјетљује."

"Нека Господ њој дарује благи удио у Царству небеском, вјечни живот и судиоништво у том царству Христовом, заједништво вјечно у Цркви Божјој, јер је она то заједништво, већ овдје, у овом животу осјетила, доживјела, а надамо се да ће га доживјети сада у пуноћи. Нека јој Господ опрости све гријехе које је у овом животу учинила, сви смо грешни, нека је награди за њезину вјеру, за њезино трпљење, за њезине молитве, за њезину истрајност, за добар примјер трпљења болести. Нека њезиној родбини, браћи и сестрама, широј родбини дарује утјеху због овог губитка, а свима нама, Господе, дај правог, истинитог пута и бриге о својој души“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Радмила Душанова Мандић, филолог, упокојила се, послије тешке болести, у сриједу 23. октобра 2013. у Београду. Сахрана је, послије одслуженог опијела, обављена у присуству родбине и пријатеља на старом Градском гробљу у Никшићу.