Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у понедељак, 19. августа, на празник Преображења Господњег, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику на Жабљаку.

Саслуживало је више свештенослужитеља Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске.

Празник Светог Преображења Господњег, који је и крсна слава града подно Дурмитора, сабрао је велики број вјерног народа Жабљака и околних дурмиторских села, а њима се ријечима архипастирске бесједе обратио Преосвећени владика Јоаникије

"Ево, драга браћо и сестре, празника Божје светлости и Божје милости, празника Преображења Христовог, васељенског, свехришћанског, свеправославног, свенародног празника и славља."

"Господ Исус Христос прије свог страдања, желећи да утврди своје ученике да се не би поколебали кад дођу искушења и час Његове смрти, показао је својим Светим апостолима Петру, Јакову и Јовану Своју вјечну славу на гори Таворској. Док су се заједно молили Богу из Његовог лица засијала је свјетлост, из његових хаљина, из цијелог његовог људског тијела засијала је слава Божанска и сила Божанска. Видимо, дакле, да се прије страдања Христовог појавила слава Божја у лицу Христовом, а и послије страдања Господ се прославио Својим васкрсењем и вазнесењем, а Његова слава је повезана са Крстом, јер без Крста нема ни славе, без страдања нема ни успјеха, нема ни славе херојске, јуначке без рана, крви и без смрти, а и овдје, на неки начин, може се то упоредити, вјечна Божја слава се пројавила преко крста Христовог."

"То се све одражава на наш живот, уколико идемо путем Господњим то значи да идемо путем Крста и васкрсења, путем славе Божје. Господ нас уводи у Своју заједницу, у Свој дом, а то је дом славе Његове и то је Царство Његово у које нас уводи, али у Царство Божје се улази са Крстом, са жртвом, са љубављу, а љубави нема без жртве."

"Овај празник је толико велики, браћо и сестре, да су се и највећи умови свијета, највећи православни теолози, боговидци од Светог пророка Мојсија до Светог Григорија Паламе, великог византијског теолога и мистика до Светог Оца нашег Саве Српског и Василија Острошког, бавили тајном овог празника и покушавали да уђу у тајну славе Божје. Још је Свети пророк Мојсије, када се молио на гори Синају, постећи 40 дана, приносећи себе на жртву Господу Богу живоме, удостојио се да буде учесник славе Божје, па када је силазио са горе високе, а то је гора висока као наш Дурмитор, а и Дурмитор можемо упоредити са Синајем и Тавором, јер је и ово гора славе Божје, а то се показало у нашој историји, дакле, када је силазио Мојсије са горе Синајске, његово лице је блистало тако да синови Израиљеви нијесу могли гледати у његово лице, јер је блистало славом Божјом, као што ни ученици Христови нијесу могли гледати у Њега докле се преображавао, него су попадали на земљу у страху Божјем, али су у срцу свом осјећали велику радост, па је Свети апостол Петар узвикнуо, додирнут славом Божјом, „Господе, добро нам је овдје бити“. Људи ће рећи Добро нам је овдје бити, али ту је Свети апостол Петар изговорио ријеч из дубине свог срца, иако је био у великом страху Божјем и у трепету, јер њега је осјенила слава Божја и сагледао је величину и величанство Божје које поражава човјекову маленкост, али га и препорађа и уздиже."

"Драга браћо и сестре, ово је празник молитве, празник сабора Божјег, а имамо ми нарочити, још један разлог што се окупљамо на овај празник, јер је прије 150 и више година Господ пројавио своју велику милост и сишао на земљу да заштити свој народ у оној чувеној бици на Шаранцима, када је нејаком народу, пред силом Турском, дао храброст мишица и срца, те су побиједили надмоћнију војску и добили преславну побједу, па и сами Турци, а и ваши преци говорили, да је Бог дао ту побједу вашим прецима. То је био велики, знаменити догађај, мало се о њему говорило на двору Цетињском, пошто двор у тој бици није учествовао, али тиме није умањена слава ове битке. Зато су ваши преци, у славу овог празника и из благодарности Богу и свецима, овај свети храм посветили Преображењу Христовом, подижући храм слави Божјој и за покој душа оних који су пострадали у овој бици и који су у њој учествовали. Нека њима дарује господ Бог покој душа и да њихови примјери свијетле пред нашим очима кроз све вјекове и будућа времена, а ми да идемо путем Христовим, путем Божјим, путем наших славних предака, који су ове храмове подизали, чували и бранили."

"Враћа се дурмиторски крај својим светињама иако се једно вријеме био отуђио од њих, морамо то рећи, признати, говорити истину и не заборављати оно што је било добро, а не заборављати ни оно што је било да не ваља, да не бисмо и сами чинили оно што не ваља и да бисмо нашу дјецу учили ономе што је добро и одвраћали их од оног што не ваља. Зато им морамо рећи истину, све оно што је било да ваља и да не ваља, не треба ништа крити, јер без тога нема правог васпитања, нити правог покајања, нити поправљања, нити можемо наћи пут прави истинити, него смо цијело вријеме лагали сами себе. Било је тога, ми смо народ који зна да покаже своје врлине али зна, исто тако, и да покаже своје мане и то не мале. То морамо да знамо, ако мислимо да се поправљамо, ако мислимо да будемо хришћани и да будемо достојни наших предака."

"Морам са великим задовољством да кажем да овдје на Жабљаку, који је био отуђен, знамо како је био отуђен ево, хвала Богу, црквени живот се обновио и обнавља, процвјетао и цвјетаће још више и душе ће замирисати вјером и наши храмови светим тамјаном и надамо се, драга браћо и сестре, наши домови љубављу и цио наш народ, да се сложи, обожи и умножи, да се вратимо својим светињама, својим домовима, својим огњиштима, својим гробовима, да поправимо и домове и гробове, да запалимо свијеће на гробовима наших предака, да се помолимо Богу за њих, да и ми њих помињемо, да би наше потомство нас помињало, то је закон Божји."

"Од срца желим да захвалим свештенику Миливоју Јововићу, Црквеном одбору на чијем је челу г.дин Свето Шљиванчанин и нашем драгом данашњем домаћину г.дину Горану Радојевићу са његовом породицом, који су данас на овом светом слављу, из љубави према Цркви и према светињи, припремили све за послужење да се народ сав, који је овдје присутан, погости и да сви заједно послије ове свете службе прослављамо име Божје код овог светог храма и да ова свечаност овдје на Дурмитору потраје."

"Велики је дан, велики празник и велика слава Божја, нека све вас укријепи, оснажи, просвијетли. Свјетлост Божја да просвијетли умове и срца наша, мисли наше и дјела наша да бисмо живјели као хришћани и били достојни својих предака, да бисмо славили име Божје, да би се прослављало име Божје преко нас, и у нашој заједници, у нашем граду, у овом светом храму, у сваком дому. Амин. Боже дај!"

Након Литургије прошла је традиционална Преображењска Литија. Свенародна литија кренула је од Саборног храма Преображења Господњег, пролазећи улицама Жабљака и проносећи благослов на овај град и све који живе у њему, који бораве и посјећују га. Литију свештенства, монаштва и вјерног народа, сабраног из Црне Горе, Србије, Републике Српске и других крајева, предводио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Након Литије свештан је и пререзан славски колач и благосиљано је и народу дијељено преображењско грожђе, а црквено-народни сабор је настављен трпезом љубави и пригодним културним програмом у жабљачком Парохијском дому.