Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије обавио је, у суботу 14. децембра 2013, чин освећења темеља цркве Светог апостола Томе, која се обнавља у мјесту Парешки до у Бањанима код Никшића.

Преосвећеном Епископу у освећењу темеља саслуживали су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке: протојереј Петар Крговић, парох граховски, јереј Остоја Кнежевић, јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево, свештеник Раденко Копривица, надлежни парох и отац Мирослав Ратковић, парох корјенићки из Епархије захумско-херецговачке.

Свечаности полагања камена темељца присуствовали су, осим малобројних мјештана Парешког дола, припадници братстава Кокотовића, Мишковића, Рутешића, Кнежевића, Кривокапића, Братића и Копривица, који су поријеклом из овог краја, као и представници сусједног херцеговачког мјеста Корјенића.

Сабраном народу бесједом се обратио Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

"Нека је слава Господу Богу Који нас је данас сабрао овдје поред воде Требишњице, овдје на овом светом и знаменитом мјесту, на овом узвишењу гдје је одавно била светиња. Ово је свето мјесто од давнина и дао је Господ Бог да се у наше дане обнови и ова древна светиња, знаменита која је много страдала у својој историји и много пута, по свој прилици, била заливена крвљу њених бранитеља који су овдје гинули за одбрану своје отаџбине, за одбрану своје вјере, за одбрану наших домова, наших огњишта и наших гробова, за одбрану Часног крста. Зато је много знаменита и много памти и, хвала Богу, то се памћење улило и у срца људи који овдје живе и који одавде потичу. Иако је ово мјесто мало, сиромашно и прилично запостављено, али је знаменито, прије свега, због ове светиње и због тог памћења. Даће Бог да сви они који су везани за ову светињу својим коријенима, да се око ње и око њене обнове обједине, да би ова црква изнова пропојала и да би смо се обједињавали Духом Светим, јер гдје год је православни олтар подигнут ми се око њега сабирамо, око њега се обједињавамо, а Онај Који нас обједињује је сам Господ Исус Христос, Који нас обједињује у славу свог Оца Духом Својим Светим."

"Драга браћо и сестре, драга дјецо, велики је ово дан и Бог га је обдарио свјетлошћу великом и дивним сјајем небеског сунца, али нас је још знаменитије обдарио овим данашњим радосним догађајем који је, такође, свијетао и сав у небеској радости и у нади великој да ћемо ово свето започето дјело обнове овог светог знаменитог храма радити како ваља. Важно је да се ради све на вријеме, а још је важније да се уради све како ваља и како је то царски требује, да поштујемо пројекат, да гледамо да урадимо све најбоље, јер кад се црква православна зида онда треба уложити сву пажњу да се она лијепо зида и добро утврди да би служила и будућим покољењима и да би остала утврђење свима нама до скончанија свијета и вијека, а то ће тако бити ако буде слоге, разумијевања и љубави међу нама. Циљ сваке обнове је да међу нама буде што више слоге и љубави, да буде што више Божјег благослова и зато кад радимо треба да се прво Богу помолимо, да призовемо милост Божју која силази са Неба и оплемењује наше душе, наша срца, укрепљује наше руке на добра дјела и улива у наше душе наду да ћемо све, уз помоћ Божју, урадити, да ће то све бити на корист и на спасење наших душа и наших живота. Дај Боже да то тако буде."

"Ми, заправо, ништа ново не радимо ми настављамо да обнављамо, као што су и наши преци градили и обнављали, и ми идемо тим путем, ослањајући се на свједочанство наших предака и на свједочанство наше свете вјере православне."

"Нека Бог благослови ово свето велико дјело. Од свег срца сам благодаран људима који су покренули обнову ове светиње и дивим се онима који су, у ово вријеме сиромаштва и оскудице нашег народа, покренули ову обнову и молимо се Богу да им Господ дарује снаге издржљивости да не клону, него да започето дјело, с помоћи Божјом, крену како ваља, да га доврше и да завршетак буде још славнији. Дај Боже да се у скоро вријеме овдје саберемо под освећеним сводом и под освећеним крстовима, да звоно црквено зазвони са овог узвишења, да га чује цијела Херцеговина и Црна Гора, јер овдје се спајају Херцеговина и Црна Гора, заправо, овдје је била стара Херцеговина и она је и данас овдје. Ту никада није било границе, нити ће је бити, иако су нас вјештачки дијелили, али нико нас до сад није раздијелио, него смо један народ Божји. Највише нас повезују ове светиње, гробови и кости наших предака. То је, дубље гледано, света вјера православна која нас обједињује и чини једним народом Божјим."

"Нека овај свети храм, који се гради послужи слави Божјој, нек се укључи у оно сазвежђе светих храмова Божјих у цијелој васељени. Нека и он заблиста вјечитом славом и вјечитом свјетлошћу. Нека Господ укријепи све градитеље и обновитеље овог светог храма, који ће се сабирати око Одбора за изградњу овог светог храма, на чијем је челу г.дин Славко Кокотовић и наш отац Раденко. Сви да помогнемо Одбору, јер су велику обавезу преузели и треба им помоћ, а Одбор је тај који треба да направи мјеста да се сви укључе у обнову овог светог храма. Овај храм јесте мали по својим спољашњим димензијама, али он је величанствен и славан и ништа му неће недостајати кад га будемо завршили. Он ће бити светиња над светињама у којој ћемо се сабирати, у којој ћемо се освећивати и напајати љубављу Божјом, Извором живота нашег, љубављу Христовом", казао је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки.

Преосвећеног Епископа, свештенство и вјерни народ у име Одбора за обнову древне парешке светиње, поздравио је Славко Кокотовић, предсједник.

По завршетку чина освећења темеља уприличена је братска трпеза љубави у манастиру Косијереву.