У четвртак, 12. септембра, на празник Светог Александра Невског, освећена је новоподигнута парохијска црква Светог Јевстатија Првог, Архиепископа српског у Трепчи.

Освећење цркве и Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са свештенством.

Са овим светим службама и великим народним сабором прослављена је завјетна слава Васојевића, Свети Александар Невски. Домаћин славе био је Одбор за изградњу цркве Светог Јевстатија и мјештани Трепче. За следећу годину домаћин славе биће Одбор Васове цркве на Ножици.

Током богослужења Преосвећени Епископ се ријечима надахнуте архипастирске бесједе обратио вјерном народу.

"Ево, драга браћо и сестре, великог и дивног, двоструког празника данас овдје у маленој Трепчи у Васојевићима. Данас, по старом обичају, у Васојевићима прослављамо Светог Александра Невског саборно сви заједно као свеопштег заштитника Православља, а нарочито руског народа и свих осталих словенских народа и посебно племена Васојевића, јер такви су светитељи Божји. Они својим молитвама штите не само једно мјесто, један град или један народ, него цијелу васељену и све оне које у правој, истинској вјери и од искреног срца призивају помоћ."

"Свети Александар Невски је велика историјска личност, свјетске и руске историје, словенских народа, а, прије свега, он је светитељ Божји. Прославио се вршећи оне двије заповијести Христове: Љуби Господа Бога својег свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом, а ближњега својег као самог себе. Ако има човјека, ако има хришћанина који је цијело своје биће и сву своју снагу потрошио да те двије Христове заповијести изврши, а оне су пуноћа закона и пророка, то је Свети Александар Невски. Поживио је свега 43 године, како читамо у његовом житију. Својим дјелима се уписао у незаборав људског памћења, а оно што је најважније у незаборав Цркве, у вјечно памћење Божје, јер је увијек био спреман на жртву за свој народ, за своју Цркву, за име свете вјере православне. Прославио се тиме што је зауставио папске мисионаре који су огњем и мачем ширили папизам међу словенским народима и одбранио руски народ од Швеђана. Чувене битке на ријеци Неви, односно Ижори и на Чудском језеру су прославиле и Светог Александра Невског и руско оружје. Важније је то што се Свети Александар прославио вјером, оном дјелотворном вјером која се свједочи својим животом и својим дјелима, а потврђује се жртвом и крвљу и зато се он, мало поживјевши, уписа у вјечност и нађе своје име у вјечности. Није му био циљ дужина овоземаљског живота, као што је то обично циљ људима који просто размишљају и земаљски гледају да поживе што дуже овдје на земљи."

"Треба, наравно, поред великих дјела Светог Александра да поменемо и његова безбројна чудеса, а његова чудеса су стигла и овдје до Васојевића. Негдје средином 18. в. ваши преци се завјетоваше, уочи одсудне битке са Турцима и Климентима, уколико им Бог дарује побједу да ће славити Светог Александра, па су у тој бици, недалеко од Берана, ишли са ускликом Помоз` Боже и Свети Лесендро, ако нама будеш у помоћи ми ћемо те славит` довијека. И Бог даде молитвама Светог Александра њима побједу, а они завјет прихватише и одржаше ево до данашњег дана."

"Било је то мало потиснуто у комунистичко вријеме, као све што је било традиционално и што је наша вјера одњеговала било потискивано, али се вратило са још већом свјежином и са још већом славом и љепотом, те, ево, посљедњих петнаест, двадесет година од Ножице па до Трепче имамо дивне и величанствене саборе за Светог Александра Невског. Сабирамо се, служимо свете службе, Богу се молимо и призивамо Светог Александра у помоћ."

"Благодарећи тим окупљањима црквеним, драга браћо и сестре, Бог положи добру мисао људима који су родом одавде из Трепче да обнове стару светињу, цркву Светог Јевстатија, која је подигнута овдје у његовом завичају била, али, на жалост, људским неразумљем је потпуно уништена и њени темељи су нестали, али се светиња вазнијела на небеса и призвала нас да је обновимо, ево овдје на овом брежуљку, на овом изабраном и од данас светом мјесту у Трепчи, у овој питомој Лимској долини. То је велики Божји благослов јер био је народ из овог краја и заборавио да се овдје родио светитељ и да је стара Будимља изњедрила светитеља Христовог и Архиепископа српског Светог Евстатија првог, ученика Светог Саве. Неоспорно је, сигурно, да је Свети Евстатије као дјечак сретао Светог Саву у Ђурђевим Ступовима приликом оснивања Епископије и касније када је посјећивао ту Епископију, стару Будимљанску катедру. Наравно, драга браћо и сестре, Свети Евстатије је, такође, једна велика историјска личност. Као архиепископ, као монах, као духовник он није учествовао у ратовима, али је водио духовно српски народ у оно вријеме када се успињала српска држава и Српска Црква, били су у пуном замаху, а наравно, било је доста тешкоћа, проблема и свађа око престола, па је требао један такав духовник и насљедник на престолу Светог Саве да обједињује народ и да му не да да се разаспе и подијели, чему смо на жалост склони били одвајкада, а то нас зло прати и до дана данашњег."

"А Онај Ко нас обједињује је, заправо, Господ и Његови истински служитељи. Он је глава Цркве Божје, глава цијелом човјечанству. Једини Коме треба принијети част и поклоњење и славу и службу и богослужење је Господ и Спаситељ наш Исус Христос са беспочетним Оцем Његовим Пресветим благим животворним Духом Његовим Које смо данас призвали те је Господ ниспослао дарове Светог Духа на овај свети храм који смо подигли у славу Божју. Сишла је светиња на овај свети жртвеник и на ове свете сводове зидове и на народ, који је данас овдје сабран те смо осветили светињу и оспособили је за свету службу Божју, да се Богу молимо, да прослављамо Бога и Његове светитеље, јер Богу је угодно када помињемо Његово Свето име и када призивамо Његове светитеље. Нарочито нас благосиља када призивамо Пресвету Богородицу, Свете апостоле, Светог Николаја, Светог Јевстатија и Светог Александра, јер су они Њему угодили својом светом службом за вријеме земаљског живота и прославили се на Небесима, а Бог воли да се прослављају Његови свети служитељи."

"И ми данас прослављамо и призивамо и, ево, двоструко празнујући данас радујемо се великом радошћу и овом празнику и новој светињи која је заблистала овдје у питомој Лимској долини и придружила се сазвјежђу православних светиња у цијелој васељени. Мислим да до дана данашњег није била подигнута ниједна црква Светом Евстатију Архиепископу пећком и жичком, који је родом био овдје из Будимље, осим оне старе коју ми данас обновисмо, на којој блиста Часни Крст, блиста ова светиња својим сјајем, а најважније је то што блиста сабраним душама људи и анђела које се у њој сабирају. То је оно што је најважније. Нека буде срећно и благословено, нека да Бог да се благослов од овог дома Божјег прошири на све домове и у Трепчи и у Полимљу и у цијелим Васојевићима и да допре до свих оних који су на било који начин помогли изградњу ове светиње“.

Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, овом приликом, је Златном медаљом Првог степена Светог великомученика Георгија, одликовао г. Славка Бабовића, предсједника Одбора за изградњу храма у Трепчи и г. Миодрага-Боба Радуновића, министра здравља у Влади Црне Горе. За показану љубав и доброчинство према нашој Светој Цркви архипастирским граматама одликовани су сви чланови Одбора за изградњу цркве Светог Јевстатија.

"Морам, са задовољством, да кажем да је ова светиња започета и грађена са великом слогом и љубављу, богоугодно, са великим трудом и великом жртвом оних који су приступили градњи овог светог храма. Није лако било овдје све ово започети и завршити за непуне три године. Наравно, велика заслуга припада г. Славку Бабовићу, предсједнику Одбора за изградњу овог храма и многим другим приложницима, добротворима, а највеће је задовољство када градећи храм градимо и своје душе, градимо слогу и међусобну љубав, када се враћамо својим огњиштима, својим гробовима, своме завичају, своме небу. То је било овдје у Трепчи и зато се данас веома радујемо што је ова градња текла без икаквих међусобних размирица, без икаквих подјела, што је Трепча надишла све оне старе, раније и садашње подјеле приликом градње овог светог храма. Овај свети храм утјешио је наше душе и наша срца и залијечио многе ране страдалне Будимљанске Епископије, а довољно је поменути да је негдје послије друге сеобе Срба пострадало више од 100 светиња у широј околини, а још прије тога давно угашена је Будимљанска Епископија када је жив одран Митрополит будимљански Пајсије Колашиновић свештеномученик."

"Обнављају се светиње, заблисташе и украсише опет Лимску долину и нека је слава Богу. Зато благодаримо свим добротворима и приложницима. Овог тренутка желим да истакнем неколико људи који су учинили све што су могли и дали велики допринос изградњи ове светиње. На првом мјесту желимо да одликујемо предсједника Одбора г. Славка Бабовића Златном медаљом Првог степена Светог великомученика Георгија, јер је, заиста, заслужио својим радом и својом љубављу, а Бога ми, и својом добротом и својом мудрошћу, јер није било лако окупити Трепчане и све оне који су на било који начин везани за Трепчу око градње овог светог храма и за то му припада велика заслуга."

"Драга браћо и сестре, вама је такође познато да је и г. Миодраг-Бобо Радуновић, министар здравља у Влади Црне Горе, такође, везан за ово мјесто и да је много помогао на самом почетку и цијело вријеме се интересовао за градњу овог светог храма и дао велики допринос за изградњу овог храма и парохијског дома. Зато смо и њега одликовали Златном медаљом Светог Георгија и да му буде на здравље и на дуг живот. Такође смо одликовали и цио Одбор за изградњу овог светог храма, јер су сви људи који су били у Одбору дали, заиста, велики допринос, свако, наравно, колико је могао“.

У име одликованих, на указаној части и повјерењу, захвалио је Миодраг-Бобо Радуновић.