У петнаесту недјељу по Духовима, на празник Светих мученика Трофима, Саватија и Доримедонта, 2. октобра 2016, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и братство Манастира, уз молитвено учешће вјерног народа.

Сабраном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о Воздвижењу Часног Крста, великом празнику који наша Света Црква прославља све до Оданија празника, а који нас везује за чудесне догађаје из историје спасења рода људског.

„Везује нас, прије свега, за Велики петак, јер Господ је на Крсту излио своју живоносну крв и примио смрт, принио жртву за нас, ради нас и ради нашег спасења. То је она љубав која се жртвује. Жртвом Христовом освећен је Крст и крсно дрво на коме је Он разапет. Овај чудесни, спасоносни догађај који указује на жртву Христову, на Његову смрт и на Његово Васкрсење, предуказиван је кроз многе вјекове раније“.

„Оно дрво живота, које је засађено на сред раја Божјег је предуказање на крсно дрво преко којег добијамо нови живот. И многа друга знамења пројављивала су се, кроз многе вјекове, прије доласка Христовог. Ти догађаји указују на крсно страдање Христово, на Његову жртву и на силу Часног и Животворног Крста Христовог“, казао је Владика Јоаникије.

Владика је у својој бесједи подсјетио на побједу коју је јеврејски народ, предвођен Мојсијем остварио у борби са надмоћним непријатељем приликом изласка из Египта. Мојсије је стао на узвишење на молитву и раширио руке у облику крста и док је год држао руке раширене његов народ је побјеђивао, а када су малаксавале непријатељ је надирао.

„Јевреји су побиједили тако што су двојица помоћника Мојсијевих држали његове руке у облику крста док се он молио. Молећи се тако, та молитва давала је силу његовом народу те је побиједио непријатеља. И многа друга знамења, драга браћо и сестре, нам указују на то да и ми хришћани, који се знаменујемо Часним и Животворним Крстом треба да живимо сагласно том знамењу“.

„То знамење означава, уједном, крсно страдање Христово и Његово Васкрсење. Јер, Господ Исус Христос је Крстом својим, живоносном смрћу својом побиједио смрт, ослободио нас од страха смртног и Васкрсењем својим даровао нам нови живот. Крст означава и једно и друго, као што означава и љубав која се узноси према Богу. Љубав хришћанина, која се узноси према Богу означена је овом вертикалном линијом, а љубав хришћанина према ближњима својим означена је хоризонталном линијом, које се спајају у знаку крста“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Крст је, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије, знак највеће љубави, јер је Господ своју љубав потврдио жртвом, а права љубав је она која се жртвује без остатка. Таква љубав је лијек од сваке себичности.

„Ми који се знаменујемо Часним Крстом Христовим, који смо православни хришћани, призвани смо да свједочимо љубав крсну, да се жртвујемо за ближње своје, да љубимо Бога и своје ближње, а то су, заправо, оне двије заповијести: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и Ближњега свога као самог себе“.
„Кад бисмо тако живјели, само те двије заповијести да извршавамо, били бисмо савршени људи, овај би се свијет претворио у рај и то је оно што Господ жели да царство овог свијета и вијека постане Царство љубави Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа. То је Царство Божје, Царство Божје љубави и ми који се сабирамо у дом Божји, хранимо се небеским хљебом постајемо причасници те љубави Христове, новог живота, новог стања, нове радости, обновљења нашег. То смо дужни да свједочимо својим дјелима у свакодневном животу“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.