У цркви светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, Литургију је у недјељу служио протојереј ставрофор Дарко Пејић.
Послије Литургије у прићешћа полазници вјеронауке приредили су програм којим је обиљежена трећа година од упокојења блажене успомене Митрополита Амфилохија.
На почетку бесједе о. Дарко је навео примјере из Светог писма о томе због чега Бог допушта да лоши људи живе и зашто их одмах не казни за њихове гријехове, већ испаштају генерације и генерације.
“Навешћу вам овај примјер из Светог писма, из Старог завјета: Исав и Јаков су били синови једнога оца, Јаков је био изабрани син првјенац, љубљени син, пун благодати и љубави. Исав, на жалост, скоро све супротно, чак је у договору са својом мајком омотао руке крзном и промијенио глас и пришао слијепом оцу, навео га да благослови њега; да сав благослов падне на њега и његово потомство, а не на оног изабраног сина. Међутим, шта се дешава даље, зашто је добро што Бог није узео њега са земље. Прво зато што је Јаков остао вјеран Богу и није одступио од Њега. А друго, зато што ће, иако је Исав отпадник, родити једног дивног и великог човјека на ког се ми често пута позивамо када мислимо да се неможе више мука трпјети, бол и патња издржати. У питању је праотац праведног Јова, онога којем је ђаво све био узео по Божијим допуштењу, дјецу, имовину и сво богаство. И на крају и болест пустио на њега, чак ни у дому више није живио него је био избачен на сметлиште града. Тијело му је сво било у ранама, каже ‘цријепом је стругао ране'. Чак и жена, која треба да буде ослонац и да остане са њим до краја његовог страдања, говорила му је да похули на Бога, како би умро да се више не мучи. И чувена је она реченица када одговара својој жени “остави ме, го сам изашао из утробе мајчине, го се у земљу враћам, Бог дао, Бог узео”. Наравно, послије тога га је Бог прославио, подигао, дао му поново потомство, обновио сво богаство и славу, али је и нама оставио примјер да се са Божјом помоћи све може претрпјети и да је све привремено. Хиљадама година послије тога, Свето писмо и ми хришћани и даље помињемо праведног Јова као примјер, а ових других скоро нигдје нема”, казао је о. Дарко.
Kао други примјер навео је египатски народ, пагане многобобожце, оне који су мучили јеврејски народ, убијали им дјецу тјерајући их да им робују и служе, иако их је син тај, јеврејин, онај преведни Јосиф избавио и сачувао од оне глади, када су седам година спремали и скупљали резерве хране јер им је прорекао ‘да ће доћи седам гладних година’. И спасио цио један народ и земљу. И у захвалност тај народ, та земља, и тај фараон су устали његово потомство да гоне и да убијају, претрпјели страшне муке, а Бог је славно њих извео из Египта. Египат јесте долина мрачњаштва, гатања, гледања у звијезде, богове, сунца, животиње су им били богови, змије, мачке и ко зна шта.
Међутим, знамо шта ће се десити послије, знамо да су Богородица и Јосиф са Христом побјегли у Египат, да би послије тај Египат, та пустиња постали најславнији. Тамо су после живјели Свети Антоније велики, Свети Јефимије велики, Света Марија Египћанка и хиљаде, и стотине хиљада дивних и великих монаха. Ето зашто Бог остави, због своје дуготрпељивости, пусти Бог до краја и да шансу свакоме, драга браћо и сестре. И ми ако се називамо хришћанима, и китимо се тим именом, онда се и понашајмо хришћански, опраштајмо једни другима, помозимо једни другима, немојмо осуђивати једне друге. И немојмо дозволити да нам политика од браа направи непријатеља, оставимо се, будимо хришћани. Волимо све око нас, и оног сиромаха и одрпанца на путу, можда нам кроз њега Бог пошаље спасење. И дијете које се роди не убијајмо, и оно што се зачело не убијајмо, јер не знамо ко је то, можда је то неко - наш Мојсије и наш спаситељ. Пазимо на живот свој, као што смо чули у данашњем Јеванђељу, сваку ријеч Божју примајмо, спуштајмо и држимо у срцу своме. Не дозволимо да нам ту ријеч други узму, ни да се коријен осуши, ни да отпадне. Него држимо ријеч у срцу у уму, љубимо Бога и љубимо једни друге да би смо добар род родили и предали када дође вријеме, а кроз кроз то се удостојили небеског царства, да будемо заједно, са Светим Савом, Светим Василијем и са свима Светима из рода нашега. Њиговим молитвама Бог чува и кроз живот води”, бесједио је о. Дарко.
Наступом полазника вјеронауке обиљежена годишњица од упокојења Митрополита Амфилохија
У сусрет трећој годишњици од упокојења Његовог високопреосвештенства Господина Амфилохија, ђеца полазници вјеронауке са својим вјероучитељем Александром Пејићем припредили су у порти цркве Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу пригодан програм са рецитацијама и пјесмама.
О. Дарко је казао да је програм посвећен ‘једном од највећих људи које је ова земља дала, што је још један доказ да наш Ђедо није умро, него да живи’.
“ И ако Бог да да ће живјети, да ће се молити за нас, да ће га Господ прибројати Светима својим, а он да буде наш заштитник и заступник пред Господом, наш Митрополит Амфилохије, блаженог спомена достојан”, казао је о. Дарко.
Он је истакао да је програм осмишљен по оној јеванђељској ‘ из уста дјеце начинио си себи хвалу’.
“ Господ кроз невине и чисте душе најбоље прославља Себе, и Свете своје угоднике. Нека Бог молитвама Митрополитовим све нас чува и води, “ казао је о. Дарко.
