У цркви Светих Апостола Петра и Павла у недјељу 23. октобра 2016, Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.

Послије причешћа вјерника, који су се припремали постом и молитвом о. Дарко се осврнуо на тумачење јеванђелске приче о чудесном улову Апостола као и о њеном дубљем значењу.

"На двије ствари овдје треба посебно обратити пажњу. Као што нам јеванђеље свједочи свети Апостоли су цијелу ноћ ловили и нису ништа уловили. Човјек цијели живот гради и ствара, и на крају, ако је то без Бога, на крају умире као највећи сиромах. Тако су и они ловили без Бога, није било улова и џабе су се трудили и сву ноћ разапињали мреже своје. И били су уморни када дође Исус Христос и када се окупио велики народ. И Он замоли Петра да помјери мало лађу да га не би народ притискао и како би боље чуо његову проповијед. Када је завршио бесједу Исус му каже: Петре иди у дубину и разапни мреже своје. И он му одговара: Господе, цијелу ноћ смо ловили и ништа не уловисмо, али на ријеч твоју, ево бацићу мреже. И каже Јеванђеље бацише мреже своје и чамац се препуни толико да су звали другове са другим чамцима и оба чамца напунили. И каже да није било Христа са њима чамац би се потопио од мноштва риба. Двије ствари су овдје важне. Једна је послушност Апостола, који су на ријеч Исусову отишли и разапели мреже, а друга су рибе, које су се као показале послушност као бесловесна бића, сакупивши се на једном мјесту, на заповијест Божју. И никада те рибе, које пливају хиљадама година прије и послије тим језером нису биле славније него у том тренутку, зато што их је ријеч и мисао Божија благословила и оне су испуниле вољу Божију и показале послушност. Такође битно, као свака јеванђелска прича, и ова има пренесени, дубљи смисао. Чамац симболише земљу, мреже које се цијепају симболизују стари дух, старозавјетни, јер у почетку и Петар и Јаков и Јован Христа не зову Господом, него Учитељем и не доживљају као Бога. Море је наравно свијет а мноштво риба су Дарови Божији. Све нам је од Господа, иако то често заборављамо. Погорди се човјек, олијени па омрзне човјек на човјека. А Бог крви своје није жалио за човјека да га спаси. Старога човјека, значи стари чамац, старе мреже, замијенио је Дух Свети, и нова благодат и нови дарови Божји у још већем изобиљу. Ето то је поука ове приче."

"Нека би Господ и нама помогао да слушамо ријеч Божју и да будемо послушни, да свим снагама и моћима извршавамо вољу Божју, љубећи Господа и ближњега свога“, бесједио је о. Дарко.