У недељу 15. по Духовима, на Празник Зачећа Светог Јована Крститеља, поводом славе Цркве Дубаре на Заграду, служена је Света Литургија и освештан славски колач и кољиво.

Свету Литургију је служио надлежни парох, јереј Обрен Дамјанац уз молитвено учешће вјерних.
На крају Свете Литургије освештано је славско кољиво и преломљен славски колач у Славу Божију, а у част Светог Јована Крститеља.

1510. године, на овом мјесту Марко Чворо са синовима Петром, Павлом и Радом, након што је изградио објекте потребне за живот, као што су: колибе, савардак, мљекара, обори и др., гради Цркву, која је била озидана каменом, а покривена дубовим гредама и даскама, по чему и добија назив Дубара.

Како је саграђена на скровитом мјесту, због честих сукоба са Турцима, лакше је служила, како братству Чворовић тако и становништву племена жупскога за вјенчања, крштења и друге црквене обреде. То је трајало све до 1711. када су је Турци запалили и разрушили све објекте.

2015. године, потомци Марка Чвора узимају подвиг обнове, како Цркве, тако и цјелокупног комплекса на мјесту познатом под називом Црквине. У августу мјесецу исте године бива положен камен темељац и освештани темељи садашње Цркве Зачећа Светог Јована Крститеља.

До сада је обновљен савардак, гумно Војводе Никше и ова, у Православљу јединствена, Црква Зачећа Светог Јована Крститеља. Подигнут је и звоник поред саме Цркве.

По цијелом свијету расијани, потомци Марка Чвора, нису заборавили свој коријен и извор са кога су потекли, него су великим трудом помагали да се густа борова шума претвори у оазу љепоте коју краси Божији Храм, уздигнут над Никшићком Жупом као свједок једног тешког времена које изњедрило многе јунаке.

Иако је Црква засијала својом љепотом, потребно је још труда и рада како би се цио комплекс довршио и био стављен у свакодневну употребу, након чега ће доћи и до освећења, а чему се у скоријем временском периоду и надамо.