У понедјељак 30. октобра 2023. године, поводом треће годишњице од упокојења светопочившег Митрополита Амфилохија одслужена је Света Архијерејска Литургија и парастос са малим поменом са почетком у 9 часова.
Светом Архијерејском Литургијом предстојао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са саслужитељима архијерејима: Архиепископом прашких и чешких земаља г. Михаилом, Митрополитом ловчанским Бугарске православне цркве г. Гаврилом, Епископом пакрачко-славонским г. Јованом, Епископом захумско-херцеговачким и приморским г . Димитријем, Епископом будимљанско-никшићким г. Методијем и више десетина свештенства и монаштва, као и више стотина вјерног народа.
Током Свете Литургије, Митрополит Јоаникије је произвео у чин презвитера, ђакона Лазара Крстића.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља свима сабранима архипастирским словом, обратио се Епископ пакрачко-славонски г. Јован (Ћулибрк). Он се у уводном дијелу обраћања осврнуо на испуњење обећања дато од Бога јеврејском народу оличено у лику и дјелу оваплоћеног Господа Исуса Христа и земље обећане која како акцентује Владика и данас наново пребива у свом немиру, несрећи невољи: ”Ево нас овдје пред часом у коме је сав јеврејски народ, старозавјетна црква, који је хиљадама година чекао и уздисао да дође час у коме ће доћи обећано вријеме и пуноћа времена, које је обећано још од Бога Аврааму, који му је рекао: Даћу ти земљу ову обећану, а та земља није само земља физичка, иако и јесте, обећана земља, која је данас опет у свом немиру, несрећи, невољи, крви и јаду.”
Владика Јован је потом подвукао да се из јеванђелске приче јасно види да Господ, истински Бог и истински човјек, долази и пита, ослушкује како народ Њега прима и како га види и доживљава: ”Господ, истински Бог и истински човјек, долази и пита да ослушне како народ Њега прима, како Га поима, зна ли народ да је то остварење његовог вишевјековног очекивања. Ученици одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован Крститељ, а други да си Илија, што је за Јевреје тада било још веће, јер је Илија вазнесен на небо и сваки пут када се обрезује ново мушко јеврејско дијете, поставља се посебан трон крај тог мјеста.“
Он је потом навео ријечи Светог апостола Петра који је исповиједио још једном вјеру у Њега као Месију и Спаситеља: „Па им (Господ) каже: Шта кажете ви који сте са мном, који ходите за мном од галилејске земље до Тира и Сидона горе на обали медитеранског мора до Јерусалима и који сте свједоци свега онога што говорим, чуда која учиних и прије свега срца које гори у вама? Петар одговарајући рече: Христос Божији, Месија, Ти си Онај Кога чекамо оволике вијекове и хиљадама година, Кога чека сва твар, уздишући да се јаве синови Божији, а Он не рече ништа, него само запријети и заповједи да то никоме не казују.“
Владика Јован је у другом дијелу свог архипастирског слова нагласио да је примјер Господа у почетку био саблазан за ученике Његове јер њихова слика Месије по предању није се поклапала са оним што је Господ оваплотио, открио, обзнанио својим Домостројем спасења. Он је појаснио како им Господ открива да је дошао да пострада, а не да сједне на царски трон Јерусалима и покори непријатеље народа, а ово је остала тајна апостолима све до Васкрсења.
Он је у даљем обраћању подсјетио да је судбина овог свијета у којем живимо да кроз њега ходима на крсту и да васкрсавамо, да заувијек будемо једно, да заувијек сједимо под ногама Господњим: ”Судбина овога свијета да кроз њега ходимо на крсту и да васкрсавамо као што је данас рекло Јеванђеље, да заувијек будемо једно, да заувијек сједимо под ногама Господњим, као што мученици у бијелим хаљинама већ сједе Њему под ногама, те да Он са Свога трона суди васколиком роду људскоме, јер Он када улази у Јерусалим каже: И када ће заплакати сва племена на земљи, тада улазим на капију милосрђа”, поручио је Епископ пакрачко-славоснки г. Јован.
Након Свете Литургије, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије се захвалио господи архијерејима, свештенству, монаштву и вјерном народу који су дошли у храм на овај велики дан, када се сјећамо блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
”Његов дан, његов спомен је уочи Светог Петра Цетињскога и уочи дана упокојења Светога Петра IIЛовћенског Тајновидца. Он се придружио двојци великих и светих својих претходника. Када говоримо о њему, говоримо као о светом човјеку. Није лако о њему говорити, јер он је био као орао – високо над многим бригама и над многим мислима и над многима у овоме свијету”, рекао је Митрополит Јоаникије и додао да је увјерен да је сваки човјек Митрополита Амфилохија доживио као свога духовнога родитеља и покровитеља.
Владика је нагласио да, све што је Господ дао свом угоднику, то је и процвјетало, обновљене светиње, велики храмови у Подгорици и Бару, обновљена Богословија Светог Петра Цетињског и душа цијелог народа.
”Свако од нас ко је учио неке школе, памти поједине добре наставнике код којих је милина било учити и оне чија су предавања била памћена и није требало много учења после њихових предавања јер су све знали да објасне, знали су да пренесу знање. Исто тако памтимо поједине који тај дар нису имали па су се и они мучили са ђацима и студентима, а и ђаци и студенти су се мучили са таквим професорима који нису педагози. То је посебан дар који је несумњиво имао, и то у огромној мјери, наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије”, рекао је Митрополит Јоаникије, говорећи о педагошком дару Митрополита Амфилохија и о томе коликог је утицаја имао на многе генерације студената и ђака.
Такође је говорио како је блаженопочивши Митрополит имао дар разговора са свим узрастима, са сваким човјеком, од најобразованијег и најзрелијег човјека, до малога дјетета: ”Знамо колико су га дјеца вољела и са дјецом био је као дијете. Он, старац од 80 година, знао је да се спусти на ниво дјетета и видјели смо да је он сачувао дјетињу чистоту и дјетињу радост у својој души цијелог свог живота, и зато су дјеца њему као Божијем човјеку, као правом и истинском учитељу, хрлила желећи да узму његов благослов, а он је свакога знао, не само да благослови, него и да помилује, да упита, да утјеши, да упути, затому дјеца пјевају најљепше пјесме.”
”А већ какав је био проповједник! Каквог ауторитета, какве ријечи! Он је заправо говорио оно што је имао у себи, у своме срцу, у својим мислима, оно што је сам својим животом свједочио. Није говорио много из књига. Та ријеч, иако је он знао ријеч из књига, нарочито из Светог писма, али користећи ријечи из Светога писма, он је говорио ону ријеч коју је доживио и преносио искуство, био апостол Христов”, говорио је Митрополит Јоаникије о његовом дару ријечи и духовништва, нагласивши да духовна чеда није привољавао себи већ Господу желећи да их настани у наручје Божије и да их приведе спасењу, да нађу смисао живота.
”Нека Господ упокоји његову душу са свима светима. Много се потрудио и нека га Господ награди за његове трудове, за његову жртву, за његова распећа, за његове бриге, за његове сузе које је изливао за своју паству, за свој народ, а посебно за Црну Гору. Ево, имамо ту прилику да видимо како га Бог обдарује, како народ стално у ријекама долази његовом гробу, и православни и они који су друге вјере, да њему повјере своје бриге, своје мисли и да нађу утјеху код његовога светога гроба”, закључио је Митрополит Јоаникије.
Затим се присутнима обратио Архиепископ прашки и чешких земаља г. Михаило, који је свима честитао празник, изразивши велику радост и захвалност што је овдје на овај велики дан који се и сутра продужава. ”Владика Амфилохије, који је био заштитник јединства српског народа, заједништва и слоге међу свим словенским народима, обнављао је устројавао храмове и манастире у Црној Гори”, рекао је и додао како је Владика Амфилохије штитио свој народ и Цркву од свих пошасти и адских сила које су се биле надвиле над њу, показавши велику храброст, попут Апостола Павла који каже: ”Ако је бог са нама, ко ће против нас?”
Архиепископ Михаило је у име своје Епархије поклонио Митрополиту Јоаникију орден Светога Новомученика Епископа Горазда, а у своје лично име панагију. Митрополит Јоаникије се захвалио Архиепископу на љубави, на доласку и даровима.
У наставку, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је са господом архијерејима, свештенством, монаштвом и вјерним народом одслужио парастос светопочившем Митрополиту Амфилохију у наосу Храма, док је мали помен у параклису Светог Амфилохија Иконијског у крипти Саборног храма, пред гробним мјестом светопочившег Митрополита Амфилохија одслужио Архиепископ прашки и чешких земаља г. Михаило.
Борис Мусић / Тијана Лекић
фото: Борис Мусић
