У цркви Свете Петке, у Расову код Бијелог Поља, Свету Архијерејску Литургију, на празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, 27. октобра 2022. године, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Методије са свештенством и монаштвом.
Данас је прослављена и слава Кола српских сестара из Бијелог Поља, на чијем челу је Ранка Делић, које су припремиле трпезу љубави. Чланице Кола српских сестара биће домаћин храмовне славе наредне године.
Владика Методије је, у својој бесједи, брдо на којем стоји ова светиња упоредио са узвишењем које нас је подигло изнад магле овог живота и пролазности.
“Гдје нас љепше и милије сунце грије, него када се окупимо у овом храму, на овој диној слави да се Богу помолимо. Чули смо дивну причу у Јеванђељу, помало и страшну, у којој Господ цјелокупни људски род дијели на дјевојке које су мудре и друге које су луде. То је једина подјела истинска и права, суштинска, цјелокупног човјечанства, од памтивијека до данашњег дана. Ова прича говори, не само о дјевојкама од којих су неке биле луде, а неке мудре, које су чекале Женика свог, него говори и о томе да је овај живот у који смо уведени, у ову матицу, само пролаз, мјесто кроз које треба да прођемо на једно друго благословеније, пријатније, љепше мјесто, а оно се стиче једино овдје, у овом пролазу који се зове земља.
Мудре дјевојке које су чекале свога Женика, заједно са овим лудим дјевојкама су задријемале. То значи да свјетиљке, који су имале, и једне и друге, то је свјетлост душа наших и божански лик, који свако од нас добила када улази у овај свијет. Зависи само како ћемо оно што смо добили, то боголику душу, тросунчаног Бога сачувати и побринути се о њој у овом свијету, и како ћемо се припремити за долазак Женика, Кога ће сви једногадана угледати. То што су задријемале дјевојке, дремеж и сан, то је смрт у овом пролазном животу, којом ћемо сви уснути, као што су наши преци. Дакле, свака људска душа и природа мора проћи тим путем и мора уснути смртним сном. У поноћ овог живота и свијета, дакле, када се испуни вријеме Другог доласка Христовог, доћи ће Женик, и онда ће сви, по Његовој ријечи истинитој, коју је изрекао и обећао нама хришћанима, у дан доласка Његовог оживјети. Мртви ће устати из гробова, а они који још нису окусили смрт биће затечени у овом животу.
И каже, онда ће да упале свијеће своје, али ће овима које нијесу имале уља, како помиње јеванђелска прича, дјевојкама које нијесу имале уља гасиле су се лампе јер, без уља и горива не могу фитиљи и жижци да горе. Онда су оне потражиле од ових других да им долију уља. Међутим, то је једна страшна истина и тајна да то уље не можемо добити од другог, можемо га само сами стећи и то је истина ове приче, Јеванђеља и живота. Нико не може у име нас чинити добра дјела, вјеровати, љубити и надати се, за нас, бити добар за нас. То су врлине и поступци на које је сваки човјек позван и мора га чинити, сам. Не можемо за друге вјеровати, не можемо за друге нешто чинити, можемо другима чинити, али не можемо долити њиховој вјери ако се они сами не покрену и не крену путем Јеванђеља.
Тако, тражећи, луде дјевојке које нису имале уља, тих врлина божанских, благодатних енергија, којима се напаја душа, развија и узраста у мјеру раста висине Христове, нису могле добити од њих. Па су им ове рекле: Тргујте, идите нађите како смо и ми стекле, ми вам од нашег не можемо придодати. Онда су оне отрчале, али више нема трговања, осим овдје у овом нашем свијету, нити стицања Духа Светог. Нема више живота и припрема, осим овог на којем смо овдје окупили. Ништа друго ми нисмо учинили, сабравши се овдје на ову свету славу и овај благословени дан, осим што смо дошли да још коју кап долијемо у сасуде нашега тијела и душе наше, уља благословеног, божанских и благодатних енергија, којима ћемо да упалимо жижке душа наших којима ћемо спремно да дочекамо Христа.
Живот Свете Петке је, управо, и једино био само то. Сваким својим тренутком, удахом и издахом, сваким својим даном, недјељом и мјесецем, до посљедњег издиханија, ништа друго није радила него досипала, кап по кап, божанских благодатних енергија, тог уља којим се покреће свеукупно људско биће, не само душа, него и тијело, зато јој је тијело и прослављено божанским енергијама, силом Духа Светог, па вјековима сија, исијава, помаже људски род и све хришћане који јој приступају од дана њеног представљења. Наш народ је кратко вријеме имао привилегију да су се њене мошти чувале на Калемегдану, за вријеме царице Милице, у цркви гдје, и данас, постоји њен извор и гдје се народ стиче као према њеним моштима, тражећи утјеху и исцјељење. Биле су, једно вријеме, у Трнову, Цариграду, а потом пренесене у Молдавију, данашњу Румунију, у Јаши, гдје се налазе“, бесједио је Владика Методије.