Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Свете мученице Харитине, у уторак 18. октобра 2022. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Вољавац код Бијелог Поља.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије.

Честитајући игуманији имендан и вјерном народу празник, Епископ Методије је у пастирској бесједи навео да су се сабрали на светој Литургији, опет и опет, да се Богу помоле и причесте Његовим Светим Тајнама.

„Света Литургија се зове и Евхаристија, то јесте благодарење, захваљивање, а она се не зове случајно тако, него да нас подсјети да, сваки пут кад се пробудимо, прво што урадимо, јесте да заблагодаримо Богу зато што смо се здрави пробудили, довољно здрави да бисмо могли да наставимо свакодневне активности, да дођемо на свету службу, да Му се помолимо. И због тога да заблагодаримо што нас је привео из небића у биће, увео у овај свијет који је пролазна станица и само припрема за оно што нам је обећао и због чега смо се данас овдје окупили“.

„Он је своје обећање потврдио својим васкрсењем, не само својом ријечју које је проповиједао, него дјелима које је чинио. Двије хиљаде година хришћани благодаре Богу. То је једна од најљепших хришћанских врлина из које извиру свое остале врлине“, казао је Владика, додајући да сваки пут кад смо љути због нечега или незадовољни то значи да смо заборавили да благодаримо Богу на свему што нам је дао, већ смо почели да набрајамо шта нам недостаје.

„Онда упадамо у тешко стање незахвалности, незадовољства, туге, депресије, безнађа, јер нас тада напушта милост и благодат Божја, јер не увиђамо оно што смо добили, гледајући на ситнице које нам недостају у односу на оно што смо добили, проглашавамо их за основне циљеве нашег живота, битисања и рада у животу и овом свијету“.

„Зато је најбитније, сјећајући се мученице Харитине која је страдала и у свом страдању, као сви хришћани, благодарила Богу. А онда, кроз ту благодарност и молитву коју је имала према Њему и љубав, која се кроз ту благодарност развијала и вјера у њој утврђивала, Господ је избављао од свих искушења, невоља и недаћа и оних најстрашнијих. Знамо како је она у првим вјековима, у вријеме цара Диоклецијана, страдала од незнабожаца и на крају кад су хтјели да јој повриједе оно што је најсветије и најчистије у једном човјеку, душу, чистоту и њену девственост, она је клекла и Господу се помолила да је узме Господ себи да је не би обешчастили они који су имали ту намјеру“, рекао је Његово Преосвештенство.

Господ је узео чисту дјевицу, као бијелу голубицу у наручје своје, узнио на небеса.

„И ми, ако Бог да, требамо, ако будемо захваљивали сваког дана и сваког тренутка у свом животу Богу за све оно што нам је дао да достигнемо у мјесто спасења, мјесто свјетлости, мјесто близине Божје због тога што Му сљедујемо и што Му захваљујемо“.

„Богу нашем нека је слава у вјекове вјекова, мати нашој нека је наздравље имендан да се као што је и досад, и више, потруди око уређења своје душе на првом мјесту, око дочека оних који долазе да траже овдје утјехе и спасења, молитве и помоћи, у овој светињи, а онда и око спољашњег уређења ове светиње, ако Бог да. На многаја и благаја љета“, поручио је Преосвећени владика Методије.
Епископ је благосиљао славске дарове и преломио славски колач. Славље је настављено за трпезом љубави.