У суботу, 10. октобра 2020. организована је, још једна, пета по реду, акција на поправци макадамског пута, који води ка манастиру Сомина.
Монахиња Синклитикија из манастира Преображења Господњег на планини Сомини нам је рекла да је акција започела спонтано. Јутрос се окупио један број мјештана, а међу првима су били архимандрит Арсеније (Самарџић) са братијом Косијеревске светиње, прота Петар Крговић, парох граховски са сином. Данашње радове, појаснила нам је она, у многоме, је помогло коришћење машине за разбијање камења и стијена, који су, услед киша и невремена, изронили из пута, а који у дужини од око 10 километара води до самог манастира.
„То је данас, да кажем, мала група, али изабрана. Машином управља мјештанин, Видоје Перовић из Мацавара, који то одлично ради. Гориво за рад ове машине, која ломи камен и стијене, уједно их ископава и равна терен, прилог су браће Кокотовић, родом из Петровића, а живе у Никшићу. Ту је, наравно, и наш отац Арсеније. Оставио је његове „сликаре“, који осликавају манастир Косијерево, али, он за све има времена, све стиже. Тако да је и данас са нама, као, и увијек, први код машине, никога не пожурује, не говори шта да ко ради, него прво саслуша тога ко ради, саслуша и нас, онда наставља и гледа шта о томе мисле они, који предлажу како и шта треба радити“.
Краћи успон, на потезу од манастира према изласку, тачније, средишњи дио пута асфалтирали су о. Андреј, сабрат манастира Косијерево, са двојицом мјештана из Сомине и Петровића. Већина мјештана су, напомиње сестра Синклитикија, заузети радовима на брању и прикупљању огријева и плодова, те припремама за предстојећу зиму, коју је, овдје, већ, крајем септембра, најавио први снијег.
„Данашњом акцијом завршиће се наши радови на поправци пута за ову годину. Гледамо да се утроши материјал, 10-ак врећа цемента, пар мрежа, да не би остао да смрзне и пропадне. Надамо се да ћемо, ако Бог да, наставити на прољеће. Прикупљени материјал не бисмо дотјеривали због снијега и зиме, која то може да упропасти. Цемент не смије да буде отворен, на киши, јер се окамени и онда се низашта не може употребити“, напомиње монахиња Синклитикија.
Сада је, већи дио овог пута, који је једина веза са свијетом сестринства манастира Сомина, смјештеног на истоименој живописној, али и суровој планини, на око 1600 метара надморске висине, захваљујући труду мјештана, те прилозима у материјалу и раду људи који су везани за Бањане и манастир Косијерево, чији је ово метох, солидно сређен.
„Гледајући од прве акције, која је била 1. августа, до данас, пут је, хвала Богу, колико-толико поправљен. Више нема потребе да силазимо нашим аутом по људе, који су се упутили ка манастиру, као што смо то чиниле. Сад људима да дођу код нас треба један скроман ауто и добар возач како би вјешто возио овим теренима, и како, због необиљеженог пута, не би негдје залутао и скренуо на погрешном мјесту“.
„Урађено је доста; шест - седам дионица, прецизније критичних тачака, што краћих, што дужих, је избетонирано. Ако се акција настави на прољеће, ако Бог да, трајаће и наредне године. Треба, свакако, још да се скупи средстава за планиране радове, тако да се надамо, да ћемо поправку пута, уз добру вољу народа, првенствено, омладине у чију помоћ се уздамо, и завршити. Наредне године, пут би могао бити колико толико раван, не можемо рећи, баш, асфалтиран, али, бар да буде изравнан, без рупа и већег стијења. Надамо се, и молимо Господу, да кише које долазе неће покварити урађено, јер је ово све свјеже изравнано, на неким дјеловима се види, чак, и земља, неке дионице једноставно не могу да се раде, ни да се ископа, ни изравна, јер је стијење у средишњем дијелу пута, између точкова, тврдо као бетон па би било узалудано ишта покушавати“, информисала нас је о акцији на поправци пута монахиња Синклитикија из манастира Сомина.
