У четвртак 19. октобра 2017, у Црквено-народном дому „Светог Василија Острошког“ у Никшићу представљена је књига „Гусле наше свете“ једног од најбољих српских гуслара Славка Јекнића.
Љубитељи епске поезије имали су прилику да, током ове књижевно-поетске вечери, чују више о књижевном стваралаштву Славка Јекнића и пјевање уз гусле неколико народних гуслара.
О поезији аутора, који је до сада објавио неколико романа, збирки приповједака и пјесама, а круном његовог досадашњег рада сматра се књига „Гусле наше свете“ у којој је исписао важне странице историје српског гусларства, говорили су хаџи Радован Радовић и публициста Будо Симоновић.
Рецензију за књигу, објављену под покровитељством Савеза гуслара Србије, а чији издавач је гусларско друштво „Филип Вишњић“ из Београда, написао је проф. др Љубомир Зуковић.
Зуковић је мишљења да је Славко Јекнић један од најпознатијих и, извјесно, један од најбољих савремених српских гуслара. Својом вјештином и урођеним даром он је деценијама доприносио слави наше епске поезије, првенствено оне изворно народне, по свом постању усмене, какве су пјесме из Вуковог зборника и Његошевог Огледала српског, али и новије, ауторске епске пјесме, спјеване од стране Радована Бећировића Требјешког.
„У овој, на први поглед једноставној, а, у ствари, врло сложеној и захтјевној вјештини и умијећу, велико искуство и знање Јекнић је стекао бавећи се њоме деценијама. Подижући гусле на ниво националне светиње, више је него јасно какав значај аутор придаје гуслама, односно, поезији коју, уз звук струна, пјевањем казује гуслар. Да ништа друго није урађено, осим што је направљен преглед незаобилазних тема и обавеза у проучавању овог незаобилазног српског културног добра, заслужило би пажњу јавности“, сматра Зуковић и напомиње да ће ова књига, уз обиље нових података о овој значајној теми, бити од велике помоћи свима који крену да се баве питањима појављивања и рецепције епске поезије у свом традиционалном виду.
„Ово је корисна и занимљива књига пуна података и имена, пре свега о гуслама, епским песмама, њиховим певачима и гусларима, оним савременим, али и бившим, који не би смели бити заборављени. У књизи се говори и о природи јединствене вештине стварања и неговања епске поезије, о њеном друштвеном и културном значају“, оцијењује проф. др Љубомир Зуковић.
У програму су учествовали народни гуслари: Игор Тољић, Небојша Тољић, Радуле Јовановић, Косто Радовић, Горан Перовић.
Пјесмом и гуслама публику је поздравио и аутор Славко Јекнић.
У свом досадашњем уметничком раду, дугом преко 35 година, он је постигао значајне резултате као гуслар такмичар, носилац је звања народни гуслар, побједник је фестивала гуслара Србије и Савезног фестивала српских гуслара. Предсједник је друштва гуслара „Филип Вишњић“, добитник Златне повеље Савеза Гуслара Србије. Последњих десетак година је члан стручног жирија, а од недавно и професор у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, управо, на предмету гусле.
Јекнић сматра да је у савременом добу у којем живимо тешко сачувати традиционалне вриједности и обиљежја живота и духа наших предака, међу које свакако спадају гусле и епска поезија.
„Све оно што је некада било вриједно и значајно у нашој историји, у овом времену је на некој врсти испита или негирања од стране оних, који би најрадије избрисали све оно по чему смо као народ били препознатљиви. Зато је српски гуслар, данашњим речником казано, био портпарол свога народа. Он је преносио народно мишљење и став о свим битним питањима, која су се тицала његовог живота и опстанка. Уз то, жива ријеч казана уз гусле, била је у складу са неписаним кодексом и правилима живота српског човјека и домаћина“, поручује Јекнић.
Програм је водио Љубисав Бјелић Морачки.
