Савезни фестивал српских гуслара, који поводом 30-годишњице упокојења Радована Бећировића Требјешког, организују Институт за српску културу – Никшић и Савез гуслара "Душаново царство“ Подгорица, настављен је, у суботу 15. октобра, Светом Архијерејском заупокојеном Литургијом коју је у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештенства никшићког намјесништва.

Литургији је присуствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, који се ријечима архипастирске бесједе обратио сабраном вјерном народу.

На празник Светог великомученика Пантелејмона погребна поворка Бећировићевих поштовалаца на рукама је носила његов ковчег, а поворку је предводио Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, тада Епископ банатски и викар Митрополита црногорско-приморског, сада Епископ банатски Г. Никанор са више од 20 свештеника.

Након опијела у никшићком Саборном храму, хаџи Радован Бећировић Требјешки испраћен је на блажени пут, подсјетио је Вископреосвећени Митрополит Амфилохије.

"Хаџи Радован је један од првих који је опојан у овом светом храму, послије оног безбожног Другог свјетског рата и који је одавде кренуо, живећи свој осамдесет осмогодишњи живот у разумној нади на спасење и васкрсење, како је то на више мјеста записао, и за себе и за друге, своје сроднике и за свој народ српски. Гледајући уназад и сагледавајући га кроз његов живот, који је био без живота, како сам каже, сагледавајући га и кроз ових 30 година, послије његовог упокојења, наш хаџи Радован је, заиста, једна изузетна личност“.

„У њему су се сажели вјекови, утемељен на вјери у живог Бога и Сина Његовог Јединородног, кроз њега су, кроз онај дар који му је Бог био подарио, кроз пјесму, проговорили вјекови, проговорила душа његовог народа, етос његовог народа који је дубински хришћански етос, оваплоћен у бићу његовог народа у оном што називамо Косовски завјет, чије начело је да је земаљско за малена царство, а небеско увијек и довијека“, истакао је Владика Амфилохије.

Он је додао да у личности Радована Бећировића Требјешког нијесу трагични владари који су га затварали, нити сиромаштво и инокоштина у којима је живио негоране његовог брата и рана шесторо дјеце коју је сахранио, али и још једна дубља рана, рана братског полома, братске крви, братског посрнућа.

"Радован Бећировић је ту рану описао јамама, не знам да ли има, а вјерујем да нема, у Европи таквих јама какве су овдје биле и на којима они јамари, њихови потомци, граде будућност Црне Горе, на братоубилаштву, на том проклетству које прати људски род од Каина и Авеља, па се то проклетство оваплоћује посебно овдје у нашем бићу. Његова поезија је, дубље гледано, опис те ране, јер тај сукоб од Косова до данашњег дана између ових који су остали вјерни Косовском завјету и оних који су изневјерили, који су се одрекли Христа Бога, је оно о чему он непрекидно пише“.

"И кад пише своје стихове о Карађорђу, кад пише о Петру I Карађорђевићу, кад пише о Александру Карађорђевићу, кад пише о Лопушини, Бају Пивљанину, о Царевом Лазу и о Мојковцу, он ту дубоку рану носи, она се прелама преко његовог бића, његовог срца, његове душе“, рекао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Митрополит је казао да Радован Бећировић, не само својим језиком и епском поезијом, већ он и као личност, себе свједочи својим спољашњим и унутарњим ликом, свједочи и у себи носи вјекове бића свог народа и његове судбине.

"Бојим се да је он последњи свједок таквог бића свог народа, његове судбине, његових васкрсења, његових бојева, појединачних и саборних. Његова етика је косовска етика, његова етика је карађорђевскаетика, његова етика има Светог Петра Цетињског. Описујући јунаштво, он га освјетљава чојством, а својим хаџилуком у Свету земљу дотиче се светих пророка, светих апостола, Христовог распећа. Кроз Христово распеће доживљава и сагледава своје распеће, распеће свог народа, распеће времена у коме је живио. Креће се између јунака и светаца. То је Радован, то је уосталом његов народ од времена Светог Јована Владимира,а ни њега није заборавио“.

"Свети Јован Владимир, Отац Јустин, Владика Николај, Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, Свети Стефан Пиперски, то су његови спасиоци, спасиоци његове душе да не подивља његова душа од ужаса безумног, лудог, безбожног времена у коме је живио“.

„Идобро је да се сјетимо нашег хаџи Радована послије 30 година, а кроз њега да се сјетимо онога што смо били и што смо све мање, једним дијелом, али надати се оним другим дијелом, дијелом светости и повратка светињи и распетом Христу Господу, надамо се у Бога и живимо у тој нади, да се тога нећемо лишити, јер ни он га се није лишио и у тим дивљим временима. Ипак је на томе он темељио своју наду разумну и вјеру у побједу добра над злом, љубав над мржњом, правде над неправдом“, поручио је у својој архипастирској бесједи Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Након Литургије, парастос на гробу Радована Бећировића Требјешког, чији земни остаци почивају на старом градском гробљу у Никшићу, у непосредној близини Саборног храма, у присуству вјерног народа, пријатеља и поштовалаца дјела великог пјесника, последњег барда српске епске поезије, те чланова породице хаџи Радована Бећировића, служили су Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и Преосвећени Епископ Јоаникије уз саслужење свештенства.

Истог дана, у подне, биће одржаннаучни скуп "Стваралачки феномен Радован Бећировић Требјешки“, који ће окупити реномиране и признате тумача књижевности са српског говорног подручја, са жељом да, управо, наука освијетли феномен Бећировићеве личности и стваралаштва, које је веома присутно у народу, док га је наука, осим часних изузетака, заобилазила.

О стваралаштву Радована Бећировића Требјешког, овом приликом, говориће стручњаци из области науке о књижевности, народне књижевности и других друштвених и хуманистичких наука: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, академик Љубомир Зуковић, проф. др Вукашин Баћовић, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, проф. др Радмило Маројевић, проф. др Љубомир Милутиновић, проф. др Саво Марковић, доц. др Михаило Шћепановић, мр Момчило Голијанин, Будо Симоновић, Будимир Дубак, Предраг Вукић, др Будимир Алексић.

На финалној вечери, у Парохијском дому у 19 часова, за звање најбољег српског гуслара у овој години, надметаће се 20 такмичара, након чега ће, по одлуци стручног жирија, бити званично проглашење побједника и уручење награда.