Голијски сабор културе је, у суботу, 24. октобра 2015, у манастиру Светог Саве под Орлином у Голији, заједно са Српским просвјетним и културним друштвом „Просвјета“ – огранак у Гацку, одржао академију на тему „Тешан Подруговић: епска поезија и историја“.
Скуп су, у име домаћина и организатора, поздравили: архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Саве, Радомир Вучковић, предсједник СКПД „Просвјета“ ОО Гацко и доц. др Драго Перовић, главни уредник образника „Голија“ који издаје Голијски сабор културе.
У раду академије учествовали су академик Љубомир Зуковић („Хумор у песмама Тешана Подруговића“), проф. др Валентина Питулић („Владан Недић о Тешану Подруговићу“), др Бранко Златковић („Казивања о Тешану Подруговићу“), проф. Анђелина Никчевић („Сјајзлата у пјесмама Тешана Подруговића“) и проф. Божо Тепавчевић („Тешан Подруговић – барјактар Вукове епохе“).
Учесници су пажњу посветили мотивима поријекла и животног пута, Подруговићевом умијећу епског пјевања и његовим особеностима у односу на друге Вукове пјеваче. Академик Љубомир Зуковић је оцијенио да у цјелокупној српској епској поезији не можемо наћи пјевача-казивача који је својим пјесничким генијем успио да о тако озбиљним темама пјева са увијек присутном дозом хумора, која у појединим пјесмама прелази чак и у сатиру. Само истински умјетник, који располаже са изразитим осјећањем за нијансе, могао је, према ријечима Зуковића, „дозволити“ себи да управо хумором обликује своје епске јунаке, дајући им тако једну посебну дијахронијску вриједност, која сама собом свједочи и о вриједности епског пјевања уопште.
Проф. Анђелина Никчевић запажа да Подруговић као нико прије и послије њега метафориком злата слика достојанство, част, господство, херојство и све друге моралне вриједности српског народа. Од укупно 22 пјесме које је Вук Караџић записао од Тешана Подруговића, у 20 је на дјелу „позлаћивање“ епских јунака и историјских периода које нам даје једну другу представу од свега онога чему нас учи пука позитивистичка историја. Најистакнутији „позлаћени“ јунак је, свакако Милош Војиновић.
Позицинирајући Подруговићев пјеснички хабитус на онај ужи – Казанце и шири Подруговићев завичај, а то је Стара Херцеговина, проф. Божо Тепавчевић је нагласио да се у овом преплитању хајдучког и епског начина живота може открити цијела једна заборављена историја борбе за слободу и достојанство човјека.
Проф. др Валентина Питулић и др Бранко Златковић су у својим радовима акценат ставили на оно што са сигурношћу знамо о, нама тако „непознатом“, Тешану Подруговићу. Оцјењујући да су „штура“ свједочења која су сачували Вук Караџић, Стефан Живковић, Јанко Шафарик и Сима Милутиновић Сарајлија, те саме пјесме Тешана Подруговића, основ који се мора и даље истраживати да бисмо могли боље разумијети како је било могуће да у овом казаначком слободару засија истинска пјесничка луча која обасјава цјелокупну српску историју.
Тешанове стихове казивао је народни гуслар Александар Тепавчевић.
Академији нијесу присуствовали проф. др Саша Кнежевић и доц. др Драга Мастиловић, којима гранична полиција није дозволила да дођу до манастира Светог Саве уз образложење да је Боботово Гробље прелаз са ограниченим капацитетом, намијењен само за локално становништво.
Теме њихових излагања су „Аутобиографски портрети српских јунака“ и „Радован Самарџић и епска вертикала српске историје“.
