Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светих мученика Тараха, Прова и Андроника, у 21. недјељу по Духовима, 25. октобра 2015, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке.

Свети мученици Тарах, Пров и Андроник

Тарах бјеше родом из Клавдиопоља у Сирији; Пров из Сиде Памфилијске, а Андроник — син знаменитог грађанина Ефеског.

Мучени сва три заједно од антипата Нумерија Максима у вријеме цара Диоклецијана. Тараху бјеше 65 година у вријеме мучења. Када га антипат три пута упита за име, он сва три пута одговори: хришћанин. Најприје их тукоше штаповима, па их крваве и рањаве бацише у тамницу. Потом их поново изведоше на истјазање.

Када антипат савјетоваше Прова да се одрече Христа обећавајући му почасти од цара и своје пријатељство, одговори Пров свети: „нити цареве почасти хоћу, нити твоје пријатељство желим“. А када приј ећаше Св. Андронику још већим тјелесним мукама, одговори млади мученик Христов: „тијело моје пред тобом је, чини што хоћеш“. Послије дуготрајних мучења по разним мјестима ова три света мученика бјеху бачени у позоришту пред звјерове.

Прије њих бјеху неки други осуђеници у истом позоришту растргнути од звјерова. Но звјерови не хтјеше шкодити светитељима, него се и медвјед и лавица љута умиљаваху око њих. Видећи то многи повјероваше у Христа Бога и викаху на антипата. Бијесан од љутине, и љући од звјерова, антипат нареди војницима, те уђоше и мачевима исјекоше Христове војнике на комаде.

Тијела им осташе помијешана са мртвим тијелима осталих осуђеника. Три хришћанина: Макарије, Феликс и Верије, који присуствоваху убиству св. мученика, дођоше те ноћи да узму тијела њихова. Но како тијела бjеху помијешана, а ноћ бјеше врло тамна, они, у недоумици како да распознају тијела мученичка, помолише се Богу, и наједанпут појавише се три свијеће над тијелима светитељским. И тако они их узеше и чесно сахранише.