У двадесет седму недељу по Педесетници, 10. децембра 2023. године, света Литургија служена је у храму Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, у приградском насељу Кочани у Никшићу. Након Литургије, служено је опијело поводом упокојења Перка Вукотића, дугогодишњег угледног члана никшићке црквене заједнице.
Током свете службе Божје сабраном вјерном народу ријечима пастирске поуке обратио се надлежни парох протојереј Мирко Вукотић, рекавши да су се сабрали у другу недјељу Божићног поста да се Богу помоле, да се напоје ријечју живе истине Божје.
„Чули смо причу из светог Јеванђеља како је Господ, после 18 година, исцијелио згрчену жену, ону која је 18 година била непокретна и није се могла испоравити, како код нас људи кажу. Господ ријечју својом каже јој: Устани, ослобођена си од немоћи своје. Ово је један од многих примјера чудеса која је Господ чинио док је ходао по народу Божјем и живио са нама. То је још једна велика Божја истина, али ако се боље присјетимо и погледамо све ове приче и чуда која је Господ чинио, то нису била у моменту, како би ми данас жељели да то буде, да дођемо у цркву, обратимо се Богу и да нам одмах буде боље, него је то било после дугог периода, из овог примјера видимо, после 18 година. То је дуг период у којем ми треба да се посветимо Богу, да се молимо Богу, да живимо животом како Свети апостол Павле каже у посланици Ефесцима, да се наоружамо свеоружјем Божјим. На тај начин да принесемо све што имамо Богу живоме и онда ће Бог препознати наше невоље и слабости, и исцијелиће нас од сваке болести, сваке туге, патње“, бесједио је свештеник Вукотић.
Додао је да у храму Светог Николаја Мирликијског у Кочанима, на одру лежи Перко Вукотић, старац од 98 љета, овоземног живота, који се упокојио у суботу 9. децембра.
„Он је овдје са нама данас да се Богу помолимо, да га испратимо у вјечност. Перко Вукотић је човјек наше заједнице, до уназад 12 година био је овдје редован на служби заједно са нама, трудио се око овог светог храма. Носио је име почасног предсједника Црквеног одбора ове наше парохије. Трудио се много око обнове овог светог храма, око уређења гробља, гдје ће његови земни остаци починути до Другог доласка Христовог. Сјећам се, прије 13 и више година, кад сам постао свештеник, ријечи које је изговорио, да је тешко бити родитељ, бити отац, а тешко је једнако бити и свештеник отац, јер сваки родитељ треба своја чада да изведе на прави пут, а сваки свештеник треба своја духовна и своја тјелесна чада, такође, да изведе на добар и прави пут. Ево свједока, овдје пред нама лежи, како се то може и како то треба да буде. Перко је својим трудом и љубављу за оволико година, колико му је Бог дао да поживи, примјер како треба да живи, како треба да се понаша у животу човјек хришћанин, како треба да исповједа своју вјеру православну“.
„Ево нам примјер, још данас са нама, а онда, ако Бог да, срешћемо се у вјечности. Овдје су и његове ћерке, кад их у очи погледамо онда нам је јасно, какав су примјер оне слиједиле и какав ће слиједити до краја њихових живота. Нека Бог да нашем оцу, ђеду и брату нашем Перку рајско насеље и вјечни покој, а свима нама да, слушајући ове ријечи Божје и вршећи заповијест Божју, и ми достигнемо, у оној вјечној радости, Царство небеско“, рекао је протојереј Мирко Вукотић.
Након опијела, на градском гробљу у Кочанима, сахрањени су земни остаци новопрестављеног слуге Божјег Перка Вукотића. Члановима породице, родбини, пријетељима ријечима утјехе обратио се надлежни парох, о. Мирко Вукотић.
„Ево нас у овом недељном, дану васкрсења, сабрао нас је ђед Перко на његовом испраћају из овоземног живота, који је потрајао толико дуго и толико лијепо да би само Бог могао тако удесити, а човјек пожељети. Окупили смо се да испратимо дивног и честитог и благословеног човјека, да се са њим данас овдје опростимо, да му пожелимо срећан пут у беспролазност, у вјечност, а да га замолимо да умоли живог и васкрслог Господа како бисмо се, опет, некад, горе срели и загрлили, опет се на њега угледали, од њега чули лијепу ријеч, од њега примили благословени савјет“, казао је свештеник Вукотић, додајући да му није нимало лако да данас над Перковим одром изговара опроштајну ријеч.
„Јутрос сам на Литургији подсјетио на оне ријечи које ми је Перко упутио кад сам постајао свештеник, прије 13 и више година. Рекао сам пред његовом дјецом да ће ми лакше бити да схватим те његове ријечи кад знам како је ђед Перко живио, како је он ту заповијест коју је одмалена примио испунио, како је то што је друге савјетовао тиме живио. Све што је ђед Перко говорио испунило се данас, а испунило се и од раније, то свједоче овдје присутне његове ћерке. Снијег који данас пада, овом његовом бјелином говори о нечему што је чисто, непорочно, нетакнуто, а то је наш ђед кога данас пратимо, кога сам упознао не тако давно, а сјећања ми говоре да је било давно кад сам био мали, младолик кад сам долазио у Саборни храм Светог Василија Острошког, гледајући људе који су Храм испуњавали. Међу њима и овог старца честитог овако каквог га данас испраћамо, мирног, скрушеног, благословеног“.
„Гледао сам га са књигом у руци. Није ми јасно било шта он то ради, али сам касније схватио све, кад сам га упознао и провео са њим мало времена, да је он тако добро, прецизно пратио службу, тако учествовао у служби, тако се дивно Богу молио, тако дивно од Бога тражио оно што сви треба да тражимо и чему сви треба да се надамо. Овај дивни и благословени старац овдје у овај храм од како сам ја парох долазио је редовно на службе, фино нас окупљао и благосиљао, савјетовао, а онда је дошао период његове немоћи услед старости. Природно је да човјек, кад привије годинама да буде немоћан, и то сам видио долазећи код њега из недеље у недељу, из године у годину, да он тако брзо савија, а опет да би се уздигао ка небесима, увијек, се надао и вјеровао у живог и васкрслог Господа. Исповиједао се прецизно и чисто као дијете, ништа није крио, ни тајио. У животу нисам срео тако отвореног човјека, поготово према млађима“, навео је отац Мирко, нагласивши да треба да се помолимо Богу да свима да од овога смирења, од ове мудрости, од ове снаге.
„Нека му је срећан и благословен пут, нека му Бог душу прими, у насељима праведних настани, а нека нама да Бог да се угледамо макар мало на њега, па ћемо бити добри“, закључио је протојереј Мирко Вукотић.
