У 22. недјељу по Духовима, на празник Светог апостола Јакова, првог Епископа јерусалимског, 5. новембра 2023. године, молитвено је било у манастиру Михољска превлака, гдје је свету Литургију служио протојереј Миајло Бацковић.
Саслуживали су му јеромонах Максим и јерођакон Михаило, сабраћа ове свете обитељи, уз молитвено учешће вјерног народа. Литургији је молитвено присуствовао архимандрит Василије Гролимунд из скита Светог Спиридона у Њемачкој.
Бесједио је началствујући, о. Миајло, говорећи о прочитаном јеванђељском зачалу о човјеку богатом и човјеку сиромашном, а кад су умрли богати се нашао у паклу, а оног сиромашног анђели су однијели у наручје Авраамово.
„Чули сте како је трагично описана људска непромишљеност у овом животу и то гдје душа иде после смрти. Заиста, тужно и опомињуће је то што смо чули из данашњег читања Јеванђеља на Литургији али оно што нисмо чули, а што даје наду нама свима који смо се пронашли код оног грешника у аду је то што је Господ васкрсао и што је љубав, изнад и прије свега, што је од васкрсења Господњег, а ова прича о сиромаху Лазару је старозавјетна прича која се прича, јер каже њему да имају законе Мојсијеве и отаца па да се држе тога. Видимо да је то старозавјетна прича, али у Новом завјету имамо ону ријеч која ствара и кроз коју се суди, а та ријеч је изнад свих других ријечи, изговорених и она је та која одражава вјечност. Та ријеч је она која одражава и показује живот вјечни и непролазни, али та ријеч није само ријеч која тјеши и даје наду нама грешнима, него је то ријеч која и обавезује. Та ријеч је изнад свих ријечи, којој је апостол Павле дао химну у Светом писму, је љубав“, казао је о. Миајло.
Ту ријеч искрену и најчистију Господ доноси и кроз ту ријеч од тога дана, па до данас, по ријечима свештеника Бацковића, суди се нама људима.
„То је основна ријеч и полазна тачка суђења сваком човјеку за гријехе које је учинио. Зато, ако у нашем срцу буде бар мало те љубави, и у нашој души то ће бити оно с чиме ћемо изаћи пред Господа“.
„Данас прослављамо великог апостола , брата Господњег и оног који је био први Епископ града Јерусалима, који је написао једну од првих Литургија које знамо, древну Јаковљеву Литургију, прослављамо апостола али кроз његово прослављање сјећамо се града Јерусалима, сјећамо се страдања данас у том граду и у Палестини. Сјећамо се да тај изабрани народ Божји, који је разапео свога Христа, тај изабрани народ Божји који се вратио у своју земљу, данас убија своју браћу и браћа њих. Заиста је тужан и велики крст страдања у било ком крају свијета, а можда понајвише тамо гдје је све почело и гдје је највећа светиња гроба Господњег. Када се тамо тако дешава, онда то само показује да је дошао онај тренутак када треба да се разграничи зло и добро и да ћемо тамо водити ту борбу у будућности“, бесједио је отац Миајло.
Свако од нас људи води лични рат у свом срцу и у својој души, сваки дан, са собом, својим страстима, својим гријесима.
„Зато је апостол Јаков велики апостол који нас упућује, опет, на ону ријеч која ствара, на ону ријеч која се рађа, на ону ријеч која живи међу нама, која због нас страда на крсту, али на ону ријеч која због нас силази у ад, спашава нас и васкрсава у трећи дан. Та ријеч је љубав; каже апостол Павле: На крају остаје вјера, нада и љубав, ово троје, а од њих највећа је љубав. Зато, волите један другог, тражите тачку спајања, а не раздвајања међу људима. Ако желимо да се раздвојимо лако ћемо наћи оно што један код другог не волимо. Тешко је наћи у човјеку кога не волимо тачку спајања и оно гдје ћемо наћи срце срцем да се дотакне. Тражите ту тачку у људима, тражите ту тачку у народима, у себи. Да ту тачку спајања нађемо, а та тачка спајања биће тачка која нас приближава Богу“, поручио је протојереј Миајло Бацковић, закључивши:
„Љубимо један другог као што су то радили апостоли међу собом, а и они су се били разбјежали из страха људског и побјегли на све стране кад је ухапшен Господ, али та љубав која је васкрсла, вратила их је у првобитну љубав и они су се на крају вратили свом Господу, за Њега сви животе, осим Јована Богослова, дали и тиме потврдили опредељење за живот вјечни, као што су то радили многи после њих до дана данашњег“.
„Нека Господ благослови и спаси Јерусалим, Палестину, нашу браћу хришћане, који страдају данас тамо, нека спаси Цркву Божју, епископе, свештенство, монаштво у нашим манастирима у Палестини, нека спаси и оне који их нападају, јер су то браћа од истог оца и од истог племена. Нека Господ спаси и донесе мир светој земљи својој, мир гробу своме и мјесту рођења свог који се налази управо у појасу Газе“.
Свештеник Миајло Бацковић је сабрани вјерни народ позвао да молитвено учествују у молебану за спас Косова и Метохије и Палестине, који ће се са почетком у 18 часова, служити на Крстионици на Превлаци.
