Литургију у цркви Светог Николе у Бијелом Пољу служио протојереј-ставрофор Милош Весин
Свету Литургију, на празник Светог Димитрија Солунског, у понедјељак 8. новембра 2021. године, у цркви Светог Николе у Бијелом Пољу, служио је парох чикашки и професор на Богословском факултету Светог Саве у Либертвилу, протојереј-ставрофор Милош Весин.
Њему су саслуживали: протојереј-ставрофор Дарко Пејић, јереј Милосав Јовановић и отац Николај, игуман манастира Златеш код Бијелог Поља.
У пригодној бесједио протојереј-ставрофор Милош Весин је честитао свим свечарима и вјерницима празник Светог Димитрија, осврћући се на прочитано Јеванђеље, чије ријечи, како је истакао, нико у читавој историји није тако досљедно испунио као Свети Мученици.
„Данас прослављамо једног од најљепших мученичких ликова Светог Великомученика, Побједоносца, Чудотворца, Страстотерпца и Миротворца Димитрија Солунског, кога многи од вас обиљежавају као крсну славу. Нека је свим свечарима срећан, благословен и радостан овај свечарски дан, а свима вама, нека је благословен велики празник.
Дакле, нико као Мученици није био тако досљедан у спровођењу Христових ријечи које данас чусмо: Када бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. И зато сваки пут када нам се као православним хришћанима, као Србима дешава ма какво зло, знајмо да нам је то обећано нашим Христом, нашим Богом, Спаситељем“, бесједио је о. Милош.
Указујући на ријечи Апостола Павла који, пишући свом ученику Тимотеју, каже: Господ нам није дао духа страшљивости, прота Милош је истакао да су, управо, Мученици кроз историју, на најбољи и најдјелотворнији начин, показали да они нису имали духа страшљивости.
“Управо захваљујући духу храбрости, али, прије свега духу вјере, која је надахњивала њихову храброст, њихову свакодневницу, њихов читав живот, они су успјели да постану најдоследнији свједоци Христа Распетог и Христа Васкрслог. А ко је, заправо, мученик? Мученик је свједок, који свједочи Христа Распетог и Васкрслог, они који нису марили да ли их свијет симпатише, воли, мрзи или прогања, и на најтеже муке стављани. Они су кренули за Христом, зато што су изабрали Христа као једину правду и као једину незалазну љепоту на овом свијету“.
„Шта мислите каква је разлика између хришћана из свих периода историје и нас данас? Врло често, ми умијемо да кажемо да је њима било лакше, они су живјели у временима када је било много лакше бити хришћанином. Никада, драга моја браћо и сестре, није било лако, ни угодно бити хришћанин, ићи за Христом је, увијек, тегобан, али радостан пут. Јер је Христос рекао: Радујте се и веселите се, јер је награда ваша велика на Небесима. Једина, дакле, разлика између Мученика некада и из најновијих времена и нас данас јесте у досљедности, зато што су они без икаквог компромиса са овим свијетом ишли за Христом, не слијепо, него дубином и постојаношћу своје вјере, свог надања и своје љубави према Христу. Нека би Господ свима нама подарио ту снагу истрајности да постанемо и ми, свако од нас на своме мјесту, онолико колико имамо вјере и наде за то, да постанемо барем малени свједоци”, бесједио је свештеник Милош Весин, додавши да није мученик само онај који је мученик по крви.
Има мученика, додао је о. Милош, без крви, на крају крајева, управо, постојање вјерника у Црној Гори и све оно што се дешавало, у посљедњих годину дана, показује колико је сваки од њих, на посебан начин, свједок распетог и васкрслог Христа.
“Зато што сте одбранили и сачували највећу светињу, светињу Цркве и вјере православне, светињу српства и светињу имена Христовог, доказавши да у сваком од вас, не само да тиња, него букти пламен свете вјере православне. Свима, још једном, нека је радостан и благословен празник”, поручио је о. Милош, захваливши на заједничкој служби, принијесеној Богу, јер Литургија, како је навео, није ништа друго него дјело народа Божјег.
