Поводом четрдесетог дана од упокојења монаха Серафима (Бира), сабрата манастира Ђурђеви Ступови, на празник Светог апостола и јеванђелисте Матеја, у понедељак 29. новембра 2021. служена је Света Литургија и помен.

Светом заупокојеном Литугијом началствовао је преподобни протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат Манастира уз саслужење високопреподобног архимандрита Данила (Трпчевског), игумана ове свете обитељи.

После Литургије, на монашком гробљу манастира Ђурђеви Ступови, одслужен је четрдесетодневни помен уз молитвено присуство братије и чланова породице монаха Серафима.

Бесједом се обратио архимандрит Данило, указавши на ријечи пјесама, које се пјевају за покојнике, да је Господ створио човјека од земље, те да се морамо вратити у своју творевину, односно земљу.

„Човјек не само што је створен од земље, него је примио и Дух Божји, Свети Дух је примио од Бога, па се и то мора вратити код Бога. Бог није створио човјека за погибељ него за живот вјечни, а живот вјечни налазе само они који притичу Христу, који су схватили да је једино Господ Исус Христос наш Спаситељ и да Њему морамо да вратимо своје душе“, рекао је о. Данило.

Додао је да је врло мало познавао монаха Серафима и да су најдужи разговори са њим били када се, више пута, исповједао.

„Његов живот није био лак, последњих дана се жалио да га болести пристижу, да му је срце слабо. Иако се пожалио, то није било кукање, нити слабост него је он био велики борац и није се штедио, зато је увијек био први на богослужењу. Сјећам се да је, увијек, раном зором, долазио, трудио се да не пропусти богослужења, знајући да је њему, као и свима нама, једини спас у Цркви и у Христу Господу Исусу нашем“, казао је архимандрит Данило.

Игуман Данило је навео да је свакоме од нас живот тежак, више или мање. Некоме је Бог дао већи крст, некоме мањи, али свако треба свој крст да носи достојанствено и ко претрпи до краја са својим крстом тај ће се спасити.

„Монах Серафим је знао да једини Господ може да опрости наше гријехе и да једини Господ може да нас спаси. Господ је призвао све грешнике на покајање, сваког човјека, али не каје се сваки човјек, нити о томе много размишља. Онима, који Му притичу са покајањем и са вјером, Бог прашта, јер нема гријеха пред Богом који не може да се опрости, осим гријеха да останемо непокајани и тврда срца“.

„Брат Серафим је монашки постриг примио из руку Митрополита Јоаникија овдје, у храму, у јануару ове године, а затим је примио и велику схиму, коју је много желио, на болесничкој постељи. То су моменти кроз које ћу се сјећати монаха Серафима, кроз те исповјести, али највише кроз ону Свету Тајну покајања, а то је монашки постриг којег је желио из свег срца да прими“, навео је игуман Данило.

Оца Серафима, оца Јеротеја и других, који су живјели у овој светој обитељи сјећаћемо се, додао је он, као молитвенике пред Богом и као људе који су се несебично жртвовали за служење Богу, овој светињи, народу, Цркви и за своје спасење.

„Монах Серафим ништа ниије имао, ништа га није интересовало земаљско и то је оно што је најбитније да је схватио гдје су наше вриједности, а наше вриједности су у Христу Господу Исусу нашем, Господ каже: Гдје је срце ваше тамо ће бити благо ваше. Ако је срце наше код Господа, онда то је наше благо, другог немамо, а ако је наше благо на земљи онда је остало ту и срце наше, на земљи гдје ће мољац да поквари и рђа да уништи сво то благо. Монаху Серафиму Бог нека душу прости и Царство небеско, нека се моли за нас у овој светој обитељи да и ми свој живот проведемо у миру и покајању и несебичном служењу Богу“, рекао је архимандрит Данило.