Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, благословом Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија, у 20. недјељу по Духовима, на празник Светих мученика Маркијана и Мартирије и Тавите, 7. новембра 2021. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Николе у Годињу.
Владици су саслуживали: о. Слободан Лукић, о. Крсто Пламенац и јерођакон Јаков (Нинковић) уз молитвено учешће вјерног народа.
Овом приликом Владика је освештао обновљени иконостас.
Вјерном народу обратио се Преосвећени Епископ Методије, благосиљајући сабрање у недјељни дан, у овом дивном, древном и обновљеном храму у којем су се њихови преци вјековима окупљали.
„У овом, можда, најљепшем селу, у Скадарском басену, у Годињу је, чак, живјела и столовала властела и племство средњовјековно. Ту су, у близини, и двори Јелене Балшић, а обнављајући те старе светиње наших предака, истовремено, ми њих подражавајући, обнављамо и васкрсавамо своје душе, спремамо их за оно небеско и непролазно Царство које је Господ припремио од постања свијета онима који Га љубе“, рекао је Владика, истичући да оно најважније и суштина хришћанског живота јесте Христово васкрсење.
Отпус, којим завршавамо свету Литургију почиње ријечима: Васкрсли из мртвих Христос, истинити Бог наш, а уз то, додао је Његово Преосвештенство, данас је и недјеља, дан Господњи у којем је Господ Исус Христос васкрао.
„Није суштина наше хришћанске вјере обичаји и обреди који би, без дубоке вјере у васкрслог Христа, били само обична форма и оквир који је безвредан и бесмислен. Суштина је васкрсење Христово, а чули смо данас у светом Јеванђељу о васкрсењу удовичиног сина, односно о враћању из мртвих у живе. То није било оно истинско васкрсење каквим је Христос васкрсао, него је то било поновно враћање њега из мртвих у овај билошко-психолошки живот гдје је он, опет, на крају, умро и прошао кроз врата смрти као саставни дио живота“.
„Једино истинско, право васкрсење је Христово васкрсење, а то значи апсолутна другост и другачијост од овог биолошког и психолошког живота у који је Христос вратио удовичиног сина, ћерку старјешине синагоге и четвородневног Лазара. Они су, потом, поново, умрли и чекају оно истинско и право васкрсење у живот вјечни“, бесједио је Преосвећени Епископ Методије.
Једини истински, прави други живот, живот небеског Царства, по Владикиним ријечима, јесте Христово васкрсење које нас хришћане веома занима јер је то, поручио је он, и наше васкрсење.
„Сви они који љубе Христа и коме Христос постане пријатељ, који иду за Христом васкрснуће васкрсењем Христовим по Његовој истинитој ријечи којом нам је обећао да ћемо и ми васкрснути у последњи дан, кад Господ у слави на облацима дође. То је суштина нашег хришћанског живота“.
„И овај дивни, древни иконостас који сте обновили, који су радили ваши преци, Марко Перазић, како пише на иконостасу, ви сте тиме потврђивали да идете истим оним путем и да вјерујете исту праву, истинску хришћанску вјеру како су вјеровали и којим путем су ишли ваши преци. То је најљепше од свега, као што су се и ова дивна дјеца окупила која ће, ако Бог да, ићи истим тим путем. Све вас поздрављам и благосиљам, моја душа се радује што је данас са вама овдје“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Уприличена је трпеза љубави са које се Владика, још једном, обратио вјерном народу, преносећи благослов Митрополита Јоаникија по чијем благослову је служио данас свету службу Божју, у црмничком селу Годињу.
У име Црквеног одбора црмничког заблагодарио је Драган Лековић, предсједник.
„Хвала вам свима што сте нам учинили част да у једној истинској, православној, саборној атмосфери, предвођени истинским српским витезом и духовним горостасом, какав је наш Владика Методије, освештамо иконостас који је оштећен у разорном земљотресу 1979. године“, рекао је Лековић, подсетивши на историјат села Годиње и његових древних светиња.
„Наша света СПЦ вјековима је била наше стјециште и уточиште, наша нада и наш искон, која је знала да закрили свој српски народ у најтежим тренуцима и искушењима. Уз њу смо били кадри да издржимо све недаће и побиједимо све непријатеље Божје и народне. Божјом промишљу и надахнућем, а уз помоћ духовних горостаса, чији је достојни наледник наш Владика Методије, који је, заједно са осталим владикама из наше свете СПЦ, као истински пастир водио и предводио вјерујући народ у борби против антисрпског, антиправославног и антицивилизацијског наума обезбожене и однарођене власти, поново је освијетљен пут српском народу који је деценијама уназад лутао кроз таму и бесмисао“.
„Данас смо се окупили овдје да се, сабрани у Христу, одужимо нашој Цркви. Освештали смо иконостас који је, првобитно, приложио храму Марко Ђуров Перазић прије скоро 100 година, уз благослов тадашњег Митрополита црногорско-приморског Г. Гаврила. Овим чином ми настављамо борбу за очување наших светиња, али на овај начин. Ми настављамо тамо гдје смо стали у нашим крстоносним литијама. Настављамо да ходимо истим светосавским путем на којим се, увијек, војевала она најбитнија битка, а то је битка за наше душе, за наше народно достојанство и за насушно потребну правду“, нагласио је Лековић.
