Празник Светог великомученика Димитрија – Митровдан, литургијски је прослављен у Саборном храму Светог Василија Острошког, у 22. недјељу по Духовима, 8. новембра 2020.

Литургију је служило свештенство никшићког намјесништва уз молитвено учешће вјерног народа.

Ријечју литургијске проповједи обратио се протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, бесједећи о причи из данашњег светог Јеванђеља, која говори о богаташу и убогом Лазару.

„Ево слике овог свијета и овог живота, какав живот живимо и какав би требали да живимо. Овај који бјеше богат, нимало случајно јеванђелист му не наводи име, а чим нема имена ту нема ни правог живота, јер по имену вашем, каже Господ, ћу вас познати. Име које треба да носимо у себи, морамо и да га свједочимо. Лазар носи име, јасно и гласно, иако је сиромах и живи од мрвица пред вратима богаташа“, рекао је отац Слободан, нагласивши да Господ гледа какво је нечије срце, шта је  у нама, којим животом живимо, како име које нам је дао – хришћанин, носимо и свједочимо.

У тренутку кад се све завршава, додао је он, кад престане лаж овог свијета, а настаје истина овог и будућег свијета, једне односе у муку и огањ, а друге носе анђели Божји.

„И не само кад умремо, него и овдје док живимо, запитајмо се да ли живимо с анђелима Божјим или сами, у својој умишљеној величини. Заборавили смо да живимо за другога и да видимо оног сиромаха испред наших врата. Испред свачијих врата стоји један Лазар. Да видимо јесмо ли његова браћа и сестре или смо као овај богаташ који мисли само о себи, својој слави и весељу. Да ли смо заборавили да благодаримо, као што Лазар није роптао на своје сиромаштво и на мрвице од којих се хранио, него је био благодаран Господу“, казао је о. Слободан.

Поручио је да треба да будемо благодарни за те мрвице, јер ћемо се од њих, по његовим ријечима, наситити у овом животу и бити срећни, као што је био срећан и благодаран убоги Лазар.

Данас славимо великог Светитеља Светог Димитрија великомученика, чије страдање и муке су, казао је свештеник Јокић, биле благодарност Господу за његов живот.

„Није се бојао да пострада, али се ниједног тренутка није одрекао Господа, него је у страдању и великим мукама, рекао: Ја сам тај који носи име, ја сам хришћанин, јасно и гласно, и онима који га муче и цијелом свијету, а, прије свега, себи; да Господе, грешан сам и мали, али желим да будем са Тобом и да будем велики у Твојој слави и сјају. Онда ће нас Господ погледати и бићемо срећни, испуњени и благодарни“, бесједио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић.

Навео је да се прије седам дана упокојио још један велики човјек, наш Отац и учитељ  Митрополит Амфилохије о коме је, ових дана, произнешено много дивних и истинитих ријечи.

„Колика је мука и тјескоба била у срцу нашем кад смо чули да се упокојио тај велики човјек нашег времена, који је обиљежио животе свих нас, не само живот Цркве у Црној Гори, него и шире, у цијелој васељени. Тај дан је уздрхтала васељена, браћо и сестре, чувши да је отишао Господу још један праведник Божји. Као што је Јеванђеље данас било јасно и гласно: Љубите један другога, и он је учио нас као отац да љубимо један другога и да ништа један другоме не дугујемо без љубав Божју“.

„Само љубав један другом дугујемо, а љубав је, не она испразна ријеч која се данас користи, него је љубав живот и однос, љубав је смисао постојања. То нас је учио велики човјек Митрополит Амфилохије. Кад љубимо један другога све ће нам се дати, па и били сиромашни и хранили се од мрвица, понекад и тужни, и рањени, али благодарни, јер имамо Господа свога, јер имамо један другога да се утјешимо и носимо бремена једни других“, поручио је архијерејски намјесник никшићки, о.  Слободан Јокић.    

Током Литургије сабрани су се заједно са свештенослужитељем помолили за упокојење блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.