Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, у недјељу је служио јереј Никола Скопљак.

У слову поуке послије Литургије о. Никола је подсјетио на еванђелску причу и дивну поуку која говори о спасењу човјека кога су мучили ђаволи и о страдању и потопу крда свиња.

"Морамо као Хришћани да признамо да је већина нас у овоме свијету више опредијељена за материјалне ствари него за духовне. Више смо робови материјалних ствари, а Бог не тражи човјека роба него га је створио као најсавршеније биће. И он му је дао разум да управља овим свијетом а не да материјални свијет управља човјеком. Гледајући само на материјалне ствари, везујући се полако све више и више, одаљујући се од духовног свијета, молитве и поста, бивамо везани за тамнију страну а не за духовну. А видимо и данас из јеванђеља како је човјек био опсједнут ђаволом, да је ђаво из њега покушао да напакости свим људима. Видимо како је изгледао тај човјек сав прљав живио је у гробовима и људи су се плашили да пролазе туда. Погледајмо колику само нечистоћу човјек може да узме на себе, удаљујући се од Божјег давања и Божије свјетлости. А онда сам ђаво видјевши кроз тог бјесомучника, будући да је знао да ће бити истјеран у бездан из обитавалишта свога, пришао је Исусу Христу и рекао му: „Шта хоћеш од мене Исусе Сине Бога живога, што си дошао прије времена да ме мучиш“. А онда га Исус пита како ти је име а он му одговори – Легион, јер је у њему било много ђавола."

"Драга браћо и сестре, видите да су и сам ђаво и тама свјесни да ће Господ доћи онога дана страшнога суда када буде очистио овај свијет од свакога зла и раздијелио добро од зла, и да ће уништити сваку злу силу. И тога су у том моменту били свјесни и ђаволи али су дошли да траже од Господа да их не шаље одмах у бездан, него да га замоле да уђу у крдо свиња. Господ је то дозволио и послао их је у језеро, а како се сматра било је око 2000 свиња. А није то Господ урадио зато што је тако послушао ђавола него зато да би показао свакоме човјеку како не треба да се понаша. А у доста случајева човјек може да се понаша када бива опсједнут материјалним стварима и свијетом. Тешко му је да се ослободи тога и често постаје опсједнут и нервозан и од тога често једе и пије иако није гладан, радећи исто као и свиња. Када погледамо даље, када је истјерао ђавола у свиње оне су отишле и утопиле се у језеру. А свињари када виђеше шта се десило и човјека како мирно сједи веома се уплашише. И окупи се народ и сви су видјели какво је чудо учинио Господ Исус Христос. Али, умјесто да се радују и хвале Господа што је једног брата у Христу исцијелио, умјесто да су клекнули и заблагодарили Господу, они су били ипак окорелог срца, јер им би више жао оних свиња које се утопише са ђаволима. А ми не смијемо да осуђујемо те људе, већ прво треба себе да испитамо да ли смо и ми попут тих Гадаринаца, који су тако прихватили Христа. Господ сваком од нас куца у срце, али опет му је дао слободу да бира да ли ће да отвори врата срца. Он куца и ко хоће примиће га. Тако је било у Исусово вријеме, тако је данас, сјутра и у вијекове вјекова, да једни с онима који кличу „Осана на висини Сину Давидову и који хрле да дођу у свети храм, и желе да живе са Господом Богом кроз пост, молитву и свету тајну причешћа а има и оних који не желе да приме Господа."

"Али, сам Господ каже каква нам је корист да цијели свијет задобијемо а души својој наудимо. И још на једном мјесту се каже, мене мрзи свијет зато што је Господ тај који свједочи зло и који сваки пут и кроз сваки примјер побиједио то зло, себе је узвисио а зло је понизио. Зато и ми, драга браћи и сестре , кроз овај Божићни пост, припремимо своје срце и душу да би имали оно мало трачка свјетлости да се усели радост тог Празника, да се и у наша срца усели радост Богомладенца Христа а то можемо једино кроз пост, молитву, свету тајну покајања, и да онда све то крунишемо кроз свету тајну причешћа, кроз сједињење са живим Богом, који нам се даје на светој Литургији, јер суштина свете Литургија света тајна причешћа“ бесједио је о. Никола.