У Подгорици ће, у сриједу 23. новембра 2016, у књижари Матице српске - Друштво чланова у Црној Гори, бити уприличен трећи дио програма манифестације "Дани Његошеви“. Тим поводом, дан раније је у Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта у Никшићу, одржана конференција за новинаре.

У име Књижевног друштва "Његош“, књижевне институције која је препознатљива по организовању значајних манифестација посвећених лику и дјелу Петра II Петровића Његоша, а која ове године организује шесте по реду "Дане Његошеве“, обратила се Милица Бакрач.Овогодишња пјесничка светковина, сматра Бакрач, имала је богат садржај: почела је у септембру у Бијелом Пољу, настављена током октобра у Никшићу, а у Подгорици ће наступити 15-ак пјесника, који ће говорити своје стихове у част и славу Његошевог имена и дјела.

"Име Књижевног друштва "Његош“ обавезује нас да константно, колико је у нашој моћи, подсјећамо јавност, друштво, читав културни регион да је Његош, условно речено, свеприсутна појава, односно наша духовна потреба и вертикала. С тога "Дани Његошеви“ трају и настављају се, не само ових неколико дана, већ трају неспрестано док год осјећамо моралну обавезу да чувамо Његошево име и лик“, казала је Бакрач.

Она је најавила да ће на пјесничкој вечери Подгорици, која почиње у 19 часова, учествоватинаши познатиствараоци: Коста Радовић, Ранко Јововић, Илија Лакушић, Новица Ђурић, Вишња Косовић, Милица Краљ, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Тодор Живаљевић Велички, Веселин Ракчевић, Перивоје Поповић, Трипко Драганић, Игор Ремс, Ђорђе Брујић, Андрија Радуловић и Миљан Николић.Поздравну ријеч одржаће Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва "Његош“, а свечану бесједу, на тему "Његош - српски архетип", казаће Будимир Дубак.

Предсједник Књижевног друштва "Његош“, књижевник Милутин Мићовић осврнуо се на улогу ове књижевне институције, која је основана 2004. године, а своју дјелатност интензивирала је, нарочито, последњих година, паралелно са "дубоко произведеном идентитетском кризом“ у Црној Гори у којој влада конфузија идентитета, памћења, истинског читања сопственог културног наслеђа.

"Цјелокупно Његошево дјело могло би се свести на једну велику тему - остајања и стајања у свом имену. У том дубинском егзистенцијалном, филозофском, метафизичком смислу Његош је формула, Његош је дао формулу остајања и стајања у свом идентитету“.

"Сва важна Његошева дјела су, заправо, велика полемика оних који стоје и остају у свом идентитету и оних који отпадају од свог имена. Такви су и "Горски вијенац“ и "Луча микрокозма“ и "Лажни цар Шћепан мали“. Зато цијело дјелоје Његошево дубоко актуелно, а питање је како га ми примамо и шта хоћемо да кажемо у нашем времену, ослањајући се на Његоша.Да ли ми Његоша тумачимо истински, да ли освјетљавамо његово сложено дјело аутентично или од тога правимо идеолошку интерпретацију?“, рекао је Мићовић.

Он је, указујући на то да су многа непочинства учињена према Његошу, као једно од тешких и катастрофалних, навео рушење његове цркве на Ловћену и изградњу маузолеја умјесто те цркве.

"То је било прво смишљено преименовање и преозначавање Његоша, да се он чита и прихвата измјештен из свог истинског поријекла. Онолико колико је маузолеј по свом значењу нешто друго од цркве коју је он смислио и озидао, тако исто иду разне идеолошке кампање да се Његош измјести из свог аутентичног духовног поријекла и завјета који нам је оставио. Од тада, од рушења Његошеве капеле, настала су многа преименовања, па је у тој инерцији преименован језик којим је писао Његош, српски језик, та дубинска православна византијска култура хоће се замијенити неком другом културном парадигмом“, казао је Мићовић.

Мићовић је назначио да је улога Књижевног друштва "Његош“ да очува истински лик Његошевог дјела и истинско присуство Његоша, који се духом борио за очување нашегпамћења и лика српског народа, лика Црне Горе.

Овогодишња манифестација "Дани Његошеви“, која је организована уз помоћ Фонда за заштиту и очување мањинских права у Црној Гори, биће приведена крају програмом, који ће, током децембра, бити уприличен у Бару.