У Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, на дан када наша Света Српска православна црква празнује Светог Пророка Јоила и Преподобне наше Оце Прохора Пчињског и Јована Рилског, 1. новембра 2015, служена је Света Литургија, којом је началствовао протојереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, уз саслужење архимандрита Никифора Миловића, секретара ЕУО Епархије будимљанско-никшићке, јереја Милоша Цицмила, пароха беранског и др Николе Маројевића, ђакона при Саборној цркви.
Данашњи празник увеличало је вјенчање Стевана Ђурђевића и Драгане Дурутовић, који су ову Свету тајну примили у току Литургије. Празнично слово је произнио отац Слободан.
"Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви“. Ево ријечи апостола Павла који је упоредио ову тајну, коју данас савршавамо овдје у овом светом храму, са љубављу Христа и Цркве. Ниједну тајну као тајну брака није поредио са љубављу Христа и Цркве, а каква је то љубав којом нас учи апостол Павле, како то Христос воли Цркву своју? Воли је несебично, безрезервно, жртвено, воли је до краја, па чак и живот свој је дао за Цркву своју. А шта то говори нама, а највише данас Стевану и Драгани, каква њихова љубав мора да буде да би била слика, да би била икона Христа и Цркве? Управо таква чиста, невина, безрезервна, несебична, да буде божанствена, а онда ће бити слика љубави Христа и Цркве."
"Данас, браћо и сестре, вјенчавамо у току Литургије ове дивне хришћане, дивне младе људе као што се у старој Цркви вјенчавало у току Литургије, на овој служби гдје нема ни лажи, нема ничега осим љубави и истине, на овој служби која је служба свих служби, овој служби гдје свака тајна налази свој смисао, гдје свака тајна налази своје испуњење. Данас смо обновили стари обичај, древни хришћански, да се хришћани вјенчавају у току Литургије, а зашто у току Литургије – зато што је Литургија икона Царства Небеског и ове вијенце које смо ставили на главе нашем Стевану и Драгани, они су слика Царства Небеског, јер њихова љубав којом их је Господ спојио, у коју је њихову љубав Господ загрлио и пригрлио, је љубав за Царство Небеско. Овај брак не траје само овдје на земљи него ова тајна траје и у Царству Небеском, тамоће се младенци, муж и жена познати јер су постали једно, прије свега једно са другим, а онда постали оно што је најбитније – једно са Христом, у Христу и са Христом, они су свој живот посветили и воде га у Христу и са Христом. Ми смо свједоци тога и те њихове љубави, они ће се данас први причестити, прије свих вјерника и тако крунисати ово њихово вјенчање. То вјенчање ће онда добити круне Царства Небеског."
"Ово је радост цијеле Цркве, ово је радост честитих родитеља који су у овом тешком и смутном времену успјели да ове људе васпитају да буду оно што треба, прије свега да буду људи, да гледају и да у човјеку траже човјека. Ти родитељи се данас радују и веселе а ми се радујемо и веселимо са њима.У Цркви нема ништа тајно, ово је јавно, ово је свечано и заједничко. Брак је заједничко весеље свих оних који воле ове дивне младенце и нема веће љепоте и нема већег смисла у Цркви Божјој и уопште у животу од тога да се радујемо јер Христос је васкрсао, побиједио је највећег непријатељаи дао нам да се радујемо животу овдје, али и животу у Царству Небеском."
"А ви младенци драги, овај дан да памтите и да га чувате и шта год чинили у свом животу, сјетите се овог дана, јер ово је почетак и смисао вашег живота. Љубите једно другог, а та љубав нека се шири, нека иде даље, нека ваша љубав буде несебична не само једно према другоме него према свим људима, јер је заповијест Божја да љубимо све људе. Знајте да је овај дан и ова данашња свечаност у нашој цркви велики догађај и за вас и за нас. Радујте се и веселите се да вам Бог да дјецу и да видите дјецу дјеце своје, да се радујете у њима и да их васпитавате као што су вас ваши родитељи васпитавали да знају да буду људи, да знају да буду честити, да љубе Бога и ближње своје.
Нека вам буде Свети Василије на помоћи, на великом заступништву у овој Цркви његовој, најљепшој, да вас он пази и чува, а да Господ његовим молитвама излије богату љубав на вас и на све овдје“, бесједио је протојереј Слободан Јокић.
