Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који је члан Светог Архијерејског Синода СПЦ, служио је у понедјељак, 3. септембра, на празник Светог апостола Тадеја, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Теодосија и викарног Епископа липљанског Г. Јована и више свештенослужитеља, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Призрену.
Током Литургије обављен је чин призивања благодати Светог Духа на наставнике и ученике призренске Богословије Светих Кирила и Методија, чиме је и обиљежен почетак нове школске године за ученике ове древне васпитно-образовне установе. Ученицима и наставницима, сабраним у светом богослужењу и молитви за духовно укрепљење, умножење љубави и узрастање у мудрости Божијој, надахнутом бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, преносећи благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја.
“Одслужисмо ову свету службу и помолисмо се Богу за почетак школске године, призвавши Духа Светог на нас. То је древни обичај Цркве, јер када служимо свете службе Божије, када се причешћујемо Светим тајнама Христовим ми се сједињујемо са Богом Који је извор живота, извор сваког добра, извор мудрости, извор знања. Када учимо духовне и све друге корисне науке ми, драга дјецо, развијамо своје таленте, развијамо ум, разум, осјећање и мисао, расвјетљава се наше биће под дејством благодати Божије и силом Духа Светог. Једино када се свјетлост Божија дотакне нашег бића, ума, срца и свих наших умних и духовних способности, моћи ћемо да напредујемо у правој истини и знању“.
“Тада, на прави начин, засвијетле наши таленти, а да би они засвијетљели треба да се много трудимо, треба, драга дјецо, да будете вриједни, пажљиви, уредни, нарочито ви који учите ову духовну школу и ову науку над наукама. Они који хоће да стекну Божанско знање и Божанску мисао, који, како каже Свети апостол Павле “хоће да стекну ум Христов“ треба много да се труде, треба да се приближе Христу, да се сједињују са Њим, а истинско сједињење са Христом јесте у овој светој служби“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Он је истакао да су свете службе Божије, на којима благодаримо Богу и прослављамо име Божије, истинити пут за напредовање у Божанском знању. Ипак, и световне науке, према ријечима Његовог Преосвештенства Епископа Јоаникија, од користи су за наше знање, јер се њиховим изучавањем развија ум, мишљење, и помажу да се боље схвати Божанска наука, Свето Писмо, догматика и друге науке, којима припада највише мјесто међу свим наукама.
“Још су стари Грци говорили да је теологија највећа наука, да је то прва философија, а што је потврдила и Црква Божија. Теологија и јесте највећа философија, јер је сам Христос Господ премудрост Божија, софија Божија; ми који учимо Свето Писмо, који се удубљујемо у тајну оваплоћења Христовог, упућујемо се у тајну теологије, у тајну Божанског домостроја спасења. Између вјере и правог, истинског живота, између знања и правог, истинског живота нема разлике. То се поистовјећује. Зато будимо паметни, драга браћо и сестре, и драга дјецо – најприје треба да научимо да живимо у складу са заповијестима Божијим и угађамо Господу. На такав начин стичемо право, истинско знање. Учећи науке, било да су духовне или световне, оне могу бити корисне, једино ако их олеменимо вјером, молитвом, трудом, ако их оплеменимо љубављу према Богу, љубављу према ближњима својим, према нашем народу, према отаџбини“, бесједио је Преосвећени Епископ.
Преносећи благослов Патријарха српског Г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода СПЦ, Владика Јоаникије је изразио захвалност Епископу рашко-призренском Г. Теодосију, ректору Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену, што се “као епархијски Архијереј, међу преузетим пословима и обавезама, подузео и те велике дужности на обнови рада једне од најпознатијих и најзначајнијих школа у нашем народу – славне призренске Богословије“.
“Многи су говорили да ће то бити тешко и да није вријеме за то, али Ви сте схватили да Епархија рашко-призренска не би имала онај потпуни замах и не би добила права крила ако се у овом тешком времену, не би обновила и Богословија Светих Кирила и Методија. Знамо колико је тешко на Косову и Метохији, али знамо и колико су свети Косово и Метохија и шта за Вас, а и за све нас, значе светиње на Косову и Метохији, и шта значи, не само за Епархију рашко-призренску, ова Богословија, него и за цио српски народ, а и за остале народе на Косову и Метохији, јер је Богословија Светог Кирила и Методија, баштинећи апостолско и светокирилијевско-методијевско предање, светосавско предање свијетљела цијелом народу на Косову и Метохији и свима нама, као свијећњак који се подиже високо да сви видимо његову свјетлост“.
“И ево, послије обнове ове и осталих светиња, кренули сте у духовну обнову, а духовна обнова је важнија и претежнија и на њој увијек треба да радимо. И постигли сте дивне резултате; завршио је први разред обновљене Богословије, уписао се сада и други разред, свило се и обновило јато призренских богослова, пропјевао је овај свети храм и Богословија, а град Призрен засвијетлио изнова. Била га је притисла тама и гареж, паљевина, јад и биједа, жалост, сиротиња и прогонство, међутим, ево, обнавља се Богословија, са њом и Епархија, а са Епархијом и наша нада за цио народ, за сва српска села и светиње српске на Косову и Метохији, а тиме и нада цијелом српском народу да долазе бољи дани за све нас, нарочито за наше духовно огњиште Косово и Метохију“, поручио је Његово Преосвештенство, закључујући на крају своје надахнуте бесједе:
“Нека буде срећан и благословен почетак школске године драги Владико, драги професори и ученици. Нека буде плодоносан ваш рад, драга дјецо, обраћам се првачићима, јер се овај други разред већ окалио и ослободио. Треба да будете вриједни, да слушате Владику Теодосија, вашег ректора и Епископа и ваше професоре, да се трудите, да редовно идете на света богослужења, да се молите Богу, а онда, и да се трудите да научите оно што се учи у школи, јер ће то бити за ваше добро, а на радост ваших породица. На такав начин ће те узрасти и физички и духовно, постаћете добри људи и, ако Бог да, добри свештеници и духовне вође нашег народа. Немојте мислити да је то немогуће. Уз ваш труд и уз Божију благодат и милост све је могуће, јер то Бог жели и благосиља, да оне, који се овдје сабирају и уче духовне и остале науке, да их благослови и укријепи, да се усаврше да буду добри људи и да, ако Бог да, постану добри свештеници и праве духовне вође српском народу, као што је то било одувијек“.
Владике и свештенство су, потом, заједно прошетали улицама Призрена. Посјетили су и просторије обновљене Богословије, гдје су их дочекали наставници и ученици. Ових дана у функцију ће бити стављене и двије нове зграде у комплексу Богословије у којој сада уче 24 ученика.
