Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у петак 8. новембра 2013. на празник Светог великомученика Димитрија Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Владици у Светој служби Божијој саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво катедралног манастира Епархије будимљанаско-никшићке.

У литургијској бесједи Епископ Јоаникије је казао да су прва три вијека хришћанства, иако су била вријеме гоњења Цркве, заправо, славни период Цркве Божје, јер се вјера у Христа свједочила животом, ријечју, дјелом, а врло често смрћу, проливањем крви.

“Замислите како је живјети у некој држави, а таква је била паганска, безбожна римска империја, која је само зато што је неко хришћанин судила на смрт, која је ислеђивала по народу, а нарочито по државним службама, у војсци, да ли се неко Часним крстом крсти и тајно моли Богу. Они који се јавно моле Богу и јавно исповиједају вјеру у Христа, одмах су принуђавани на одрицање, а ако нијесу хтјели да се одрекну слиједила је најстрашнија смрт. Како је у тим временима било бити хришћанин! Било је у току тих 300 година и времена затишја, да није било толико гоњења ислеђивања, али је пријетњи увијек било“.

“Хришћанство је било потискивано на сваки могући начин, јер су осјетили властодршци, који су били развили систем владавине и у тај систем уклопили старе, многобожачке култове, био је развијен култ цара као божанства, знали су да ће Христова вјера, да ће Христов крст да поруши то идолопоклонство, незнабоштво, да разори ту лаж и обману, али су се одупирали крсту Христовом све док хришћанство, жртвама великих мученика није преовладало. Почетком 4. вијека, у оном тренутку када хришћанство полако узима маха да заузме и царски двор, појављују се највећи свједоци вјере Христове – Свети Димитрије, Свети Георгије, Свети Прокопије, Света Катарина и многи други светитељи, који су својом крвљу, својом смрћу, својим исповиједањем потврдили вјеру. Због тога кажемо да је, гледајући уназад у историју Цркве, вријеме гоњења било златно вријеме исповиједања вјере Христове, вријеме када је Црква можда и највише напредовала“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.

Он је истакао да је Свети Димитрије имао смјелост и снагу да у таквом времену исповиједи вјеру хришћанску. Ту смјелост му је, према ријечима Његовог Преосвештенства, дала света вјера православна, коју је он љубио свим својим бићем.

“Шта мислите, драга браћо и сестре, да ли би Свети Димитрије имао снаге да у том времену исповиједи вјеру хришћанску. Знао је, наравно, шта ће га чекати, не само да исповиједи вјеру, него и да се супротстави силној римској империји и да одбије наредбу царску да он гони и ислеђује хришћане, а он не само да није гонио и ислеђивао, као високи државни чиновник војни, него је бранио хришћане и то јавно. Знао је шта га чека, али откуд њему толика смјелост? Ту смјелост му је дала света вјера православна, коју је он свим својим бићем љубио, Црква му је дала ту снагу, ту силу, ту непобједивост. Дакле, ништа га није могло поколебати, ни пријетње, ни затвор, ни сама смрт. Био је у затвору избоден копљима, али га је Бог одмах прославио великим чудесима, прославио га је чудесима још за живота, али га је још већим чудесима прославио послије смрти и обдарио његове свете мошти точењем Светог мира, а то је, нарочити, знак да је тај човјек угодио Господу и да се испунио дарова Светог Духа. Један од дарова Светог Духа је истакање Светог мира из његових светих, освећених костију“.

“Велики чудотворац и дан-данас прослављан, заштитник Цркве, заштитник града Солуна и свог великог храма, али не само Солуна него се сматра да је заштитник Сибира, а у овом прошлом рату штитио је и град Невесиње. Када су муслимани кретали, били се добро спремили и потпомогнути од разних свјетских сила, да заузму Невесиње, Невесињци су на Митровдан, уз велике жртве момака јунака, одбранили свој град. 72 момка изгибоше, али одбранише свој град. Говори се да је неки старац, молио се Богу, имао виђење Светог Димитрија, који је био обучен у војничкој униформи и питао га “Гдје ћеш, Светитељу, шта се то догађа“, а његова униформа била је обагрена крвљу. “Идем да помогнем српски народ у Босни“. Тако се негдје чуло да се неки Светогорац молио Богу. Велика су чудеса Светог Димитрија. Он је брзи помоћник, као и Свети Георгије, као и многи други светитељи, Свети Николај. Они који су у овом животу угодили Господу, стичу већу слободу пред Богом. Светитељи као што је Свети Димитрије су само истакнути од Бога као примјери Цркви за сва времена. Да није његове светости давно би пао у заборав, ма колико врлина у овом животу имао, али га је Бог пројавио, Бог га показао и дао нам га за примјер, дао нам га као заштитника и помоћника. Зато је ово велики празник, драга браћо и сестре, нарочито овдје у Ђурђевим Ступовима гдје кад славимо Светог Ђорђа, увијек призивамо и Светог Димитрија“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.