Предавање под називом „Духовни лик Светог Петра Цетињског“, у Градској кући, одржао је др Павле Кондић, монах манастира Стањевићи. Догађај је организовала ЈУ Музеји и галерије Никшић, у оквиру мартовског репертоара Никшићке културне сцене.
Директорица ЈУ Музеји и галерије Никшић, Весна Тодоровић је навела да се прошле године навршило 240 година од када је Свети Петар Цетињски дошао на трон цетињских митрополита – 1784. године, а ове године је 195 година од упокојења Светог Петра Цетињског. Зато установа на чијем је челу ова два јубилеја обиљежава, током марта, са два предавања: о духовном лику Светог Петра Цетињском, четвртом митрополиту из династије Петровић Његош, и Светом Петру Цетињском као историјској личности.
На тему „Духовни лик Светог Петра Цетињског“ говорио је др Павле Кондић, монах манастира Стањевићи код Будве, који је управник архива Митрополије црногорско-приморске и задужбине Митрополита Амфилохија у манастиру Стањевићи. Седмовјековни манастир Стањевић, као духовно огњиште, изњедрио је, по ријечима Кондића, генерације Божјих људи, међу којима је и Свети Петар Цетињски.
„Дјела Светог Петра, животна дјела и то нешто од писаних дјела Светог Петра Цетињског, нам показују колико је он био свјестан и снажно утемељен управо на ранохришћанском и часном и свијетлом преднемањићком, Јована Владимира, па редом, наслеђу духовном, прије свега, културолошком, историјском, цивилизацијском, умјетничком. Сваки од тих углова сагледавања духовног утемељења Светог Петра Цетињског јесте част и образ“, казао је монах Павле, додавши да је Свети Петар изузетна личност, не само Црне Горе, Брда и Приморја, већ и много ширих простора.
Кондић је оцијенио да је дух Светог Петра Цетињског утемељен је и изграђен на Светом Писму, а вријеме у којем је живио друга половина 18. и три деценије 19. вијека, на балканској вјетрометини и јужноевропским просторима, је вријеме великих ломова.
„То су велики ломови, али и велики изазови, велики проблеми, огромно бреме које је носио Свети Петар. Да је могао да изнесе то бреме требала му је духовна снага, она снага коју је изучио од својих претходника. Није му било мирно на Цетињском пољу, јер и овај садашњи Цетињски манастир, направљен од мученичких остатака Црнојевића манастира из 1484. године, још пет пута је разаран све до оне године када је он пошао у Русију 1784. године да прими архијерејски чин. Зато су се митрополити редом, од Данила, Саве, Василија укотвили на том Божјем гнијезду манастиру Стањевићи. У том Божјем гнијезду се формирао духовно и интелектуално Свети Петар Цетињски Пустињак, читајући прву историју Црне Горе, коју је исписао Владика Василије, 1764. године, на писмима мученим Владике Данила, па Владике Саве и даље редом“, рекао је др Павле Кондић.
Нагласио је да је Свети Петар водио битке за ослобођење као витез, јашући на бијелом коњу, држећи у лијевој руци крст и узде, а у десној сабљу.
„Водио је Црногорце, то мало народа, можете ли да замислите огромно турско царство, које је у том тренутку, 1796. године обухватало 50 држава, али, Свети Петар и срце ујунака и повјерење У име Оца и Сина и Духа Светог, то је тај духовни профил и лик Светог Петра Цетињског, изграђен на ранохришћанском континуитету и трајању, Законоправилу Светог Саве, списима његових претходника митрополита, чију понеку копију је имао сачувану под сводовима манастира Стањевићи. Не знамо тачан број колико је „изашло“ списа из пера Светог Петра. Рачуна се да је сачувано око 250 посланица, Светог Петра и неколико стотина службених писама, међутим то није завршена прича“, нагласио је монах Павле.
Др Павле Кондић се осврнуо и на продужено страдање Светог Петра Цетињског односно његових списа, који су, пет година, били закопани у дворској башти са осталом дворском архивом династије Петровића и пропали од влаге, тако да је број списа и посланица, сматра он, много већи.
Седамдесетих година 20. вијека, када је објављено 12 томова Житија светих аве Јустина Ћелијског, шире улази у видик подвиг, дјело, жртва, љубав и духовни лик Светог Петра Цетињског, а нешто касније, у 26 реплика, васкрсла је порушена Ловћенска капела, коју је Ловћенски Тајновидац посветио свом стрицу – Светом Петру Цетињском.
Како би приближио духовни лик Светог Петра Цетињског, као витеза, вође и духовног стуба народа, монах Павле је прочитао је изводе из Посланица из 1796. године и његовог тестамента.
Вече је употпунила пјесникиња Милица Бакрач, прочитавши своју пјесму „Мантија стрица Петра“.
Сенка Чоловић Шумић
фото/видео:РТНК
Извор: РТНК
