У оквиру Великопосног циклуса предавања, која се, у организацији Црквене општине Никшић, одржавају у Парохијском дому у Никшићу, архимандрит Павле (Радусиновић) одржао је у недјељу 18. марта 2018, предавање на тему „Покајања двери отвори ми Животодавче“.

Разговор на назначену тему о. Павле је употпунио духовном поезијом, стихирама из Посног триода, одакле је и наслов предавања „Покајања двери отвори ми Животодавче“.

Он је казао да је велико покајање велика благодат, а мало покајање представља један мали корак ка великом препороду душе. Покајање је, истакао је о. Павле, повратак у наручје Бога Оца, повратак у свјетлост, у радост, у истину, у живот.

„Подвиг има разне манифестације. Подвиг је оставити све своје и живјети за друге. Испуњавајући тај подвиг ми испуњавамо и сваки други подвиг, свако друго правило, јер то јесте блажени циљ коме воде сви тјелесни подвизи. Тјелесни подвиг је добар, али он је само увод, а ми се често задржавамо само на том уводу. Радујемо се неком малом тјелесном подвигу, јер га видимо конкретно. Он нас уздиже, он нам је као нека потпора. Кад уђемо у духовни подвиг нема ниједне видљиве потпоре у животу, онда само осјећамо ту благодат и она нам је једини ослонац. Бог је једини ослонац“, рекао је архимандрит Павле.

Додао је да је покајање обнова духовног живота.

„Све оно што смо добили у крштењу као дар од Бога ми слаби људи, не испуњавамо. Људи се, често, диве када виде монашки завјет, а заборављају да ми сви тај завјет дајемо на Светој Тајни крштења. Монашење је само потврда тога на видљивији, конкретнији начин. Сви смо ми хришћани призвани на исто – да живимо у Христу, да Га исповједамо у свакодневном животу, јер је Он наша снага“.

„Покајање је пажња Бога Оца за огрјеховљеног човјека. Ми се никада не бисмо покајали да Бог не покрене, не пружи руку и не крене ка нама. Покајање је наш одговор на тај покрет, наша жеља да на ту љубав одговоримо са љубављу“, поручио је о. Павле.

Господ нас, по ријечима архимандрита Павла, изнова призива да заједно са нама оствари све оно што је замислио, што је од превјекова желио да у сарадњи са човјеком оствари, али је то, због нашег пада и касније немоћи, стављено као на неко привремено чекање.

„Обично покајање везујемо са плачем, са сузама, разним емотивним стањима. Покајање је чврста ријешеност да се више не ради то што смо радили, што поврјеђује нашу душу, наше ближње и наш однос са Богом. Покајање је чврсто и искрено преузимање одговорности свог спасења у своје руке. Ми смо одговорни за наше спасење. Нису ни родитељи, ни свештеници, ни монаси, ни браћа, ни пријатељи. Сви су они наши ближњи, али је коначна одговорност у нашим рукама“.
„Да је нешто гријех, да смо погријешили знаћемо по томе што имамо заповјести Божје, које нам дају путоказ и правац. Знаћемо и по томе што имамо нашу слободну вољу којом одлучујемо сами без ичије присиле, а знамо и по нашој савјести, која је неписани закон Божји у нашим душама. Христове заповјести немају за циљ ограничавање људске слободе, већ управо супротно, оне помажу да се та слобода задобије“, истакао је о. Павле.

Он је захвалио Црквеној општини Никшић на позиву да у данима Великог и Часног поста упути душекорисне ријечи сабраном вјерном народу и пренио благослов и поздраве Преосвећеног Епископа пакрачко-славонског Г. Јована.
Архимандрит Павле Радусиновић, некадашњи сабрат манастира Острога, сада је настојатељ манастира Ораховица у Епархији Пакрачко-славонској.

Предавање архимандрита Павла можете погледати у наставку