Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на трећу недјељу Часног поста - Крстопоклону, 11. марта 2018, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Косијерево у Петровићима код Никшића.
Саслуживало је свештенствo и свештеномонаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа Божијег.
Сабране вјернике Преосвећени Епископ Јоаникије поучио је ријечима архипастирске бесједе, говорећи о Часном Васкршњем посту који је, како је казао, образац и темељ осталим вишедневним постима у току године.
„Овај пост је у Православној Цркви, увијек, имао највећи значај и можемо рећи да је најстрожи по својој дисциплини, јер прописано је да се у току овог поста, макар у манастирима, не једе риба, него само храна биљног поријекла и то мало строже, гдје се може“, казао је Његово Преосвештенство, напомињући да пост може да се ублажи или разријеши уколико је неко болестан, ради на тешком послу, када је питању рат или нека друга невоља. Одлука о томе се препушта свештеницима односно епископу.
„Онај ко зна и ко осјећа вриједност овог поста њега не треба посебно убјеђивати да пости. То што прилаже тјелесни труд, уздржање од мрсне хране сматра да је нешто најмање и да није толико значајно, иако и то мало настоји да приложи Господу са највећом пажњом. Уз то огромна пажња се посвећује ономе шта човјек мисли, ради и то на начин да не гледамо шта други мисле и раде, него шта ја мислим, радим, осјећам, да ли је у мом срцу злопамћење, мржња, осуђивање, да ли се нека друга пакост, зло, мрак, тама уселила у мој ум и срце. Каква су моја дјела, какви су моји поступци? Трудимо се да поправљамо свој живот, своје мисли, своја осјећања да оплеменимо“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.
То ћемо, по Владикиним ријечима, учинити ако уз пост Господу Богу прилажемо и молитву, добра дјела, добре мисли, добре намјере, добра расположења, а нарочито, ако чинимо да будемо у миру са ближњима својим. То је онда прави пост.
„Преко мира са ближњима својим успоставићемо мир и са Богом много лакше. Јер, ако смо у миру и љубави са ближњима својим онда су близу и Бог и анђели и светитељи. Ту је благослов Божји“.
„Највише пажње обраћамо на духовне ствари, не на тјелесне, шта ћемо јести и пити, мада је и то тјелесно важно. То је она прва степеница на коју треба да се попнемо, а са прве пењемо се даље на другу, трећу, десету итд. То је тјелесни пост, али се не треба задржати на њему, јер би то онда било трагично. Као да човјек учини све да подигне кућу, озида је, подигне, покрије, али послије више ништа не чини и она пропада, више му служи за срамоту“, поручио је Епископ Јоаникије.
Он је додао да постећи, молећи се и чинећи добра дјела, све то чинимо да бисмо угодили Господу нашем, да бисмо Му се приближили, Њему Који је пролио своју живоносну крв за нас, за опроштај наших грехова, обновљење наше природе, нашег заједништва, за наше спасење, искупљење, за то да нас својом крвљу уведе у своју вјечну заједницу и своје вјечно Царство.
„Када постимо ми гледамо на Господа Који је постио 40 дана и ноћи, ништа не једући, постом својим и молитвом, у људској природи, побиједио сатанска искушења и сатро сву силу вражју. Гледамо на Његов Крст, на страдања која је примио ради нас и ради нашег спасења. Ради наших грехова пролио је Господ своју живоносну крв на Крсту“.
„Такву љубав као што је Господ показао према роду људском нико није могао показати. Његова љубав је неупоредива, безгранична, неизмјерна и Он нас све љуби, то је посвједочио својим Крстом. Зато, у току ових дана, припремајући се за улазак у ону последњу недјељу, која је посвећена Страдању Христовом и Његовом Крсту, ми се молимо Господу да нас Господ удостоји да се достојно поклонимо Његовом Крсту Часном, Његовим страдањима, Његовој искупитељној смрти да бисмо се, на такав начин, удостојили да видимо славу Његовог Васкрсења и да постанемо причасници Његове вјечне славе и Његовог Васкрсења“, закључио је на крају своје архипастирске бесједе Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
