На градском гробљу у Бијелом Пољу, у понедјељак 6. марта 2017, сахрањена је новопрестављена слушкиња Божја Марина Радивоја Рабреновић.

Претходно је, у цркви Светог Николе на Никољцу, опијело служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештенства бјелопољског намјесништва.

Надгробном бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, који је казао да је покојног Радивоја Рабреновића и његову супругу Марину упознао кад су им се почеле догађати трагедије у животу. Оно што је, према ријечима Владике Јоаникија, важно поменути јесте да су обоје поднијели тај губитак хришћански, са великим и неутјешним болом, али ипак људски и достојанствено.

„Нажалост, ја те дивне људе знам само од кад су им се почеле догађати несреће, трагедије у њиховом животу, али сам видио да су они били и остали господа, не само по племенитом поријеклу, и једно и друго од лијепог рода, а Рабреновићи старо племство из Херцеговине, ктитори манастира Житомислића, него понајвише по томе како су поднијели губитке своје дјецеИрене и Нине, ћерки љепотица које су у овом животу, у овом свијету, као она птица у пјесми која се боље сналази у небеским пространствима, него кад сиђе на земљу“.

„Важно је да данас овдје поменемо, приликом овог привременог опроштаја са Марином, да су њих двоје подједнако, као једно биће, поднијели тај губитак хришћански са великим и неутјешним болом, али ипак, људски, достојанствено. Поред свега тога увијек са лијепом ријечју и благим старачким, родитељским осмјехом, тако да су оставили лијеп траг у нашем сјећању. Били су велики и онда кад су били срећни, када су им се ређали успјеси у породици, велики, дивни, племенити, али су исто тако били дивни и сјајни људи, иако жалосни и неутјешни при крају живота кад им се све ово издогађало“, рекао је Његово Преосвештенство.

Владика је додао да им је утјеха био крст Господњи и нада у вјечно Царство Небеско, јер све земаљско полако престаје, а почиње нови живот, оно вјечно Царство за које су се везивали својом племенитошћу, добротом, људскошћу, лијепом ријечју исваком лијепом врлином.

„Нека Господ Марини и Белом да утјеху за све туге и несреће које им се догодише, зато што то људски достојанствено поднијеше и показаше диван примјер. Нема човјека да поживи, а да му се несреће не догађају. Ријетко да неко са овог свијета оде, а да му цио живот буде радост и питање је да ли би то, дубље гледано, и био прави људски живот, јер људски живот подразумјева да доживимо радости и жалости, само је важно како се носимо и у једноме и у другоме“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, приликом опроштаја са новопрествљеном слушкињом Божјом Марином Рабреновић.